Аустрија поручила Зеленском: Украјина не може да диктира улазак у ЕУ нити да има посебан третман

Беч упозорава да би пријем земље са 39 милиона становника и великом пољопривредом суштински променио Унију, док Клаудија Бауер поручује да за Кијев не смеју да важе другачија правила него за остале кандидате

Аустрија се успротивила убрзаном пријему Украјине у Европску унију, уз оцену да украјински председник Володимир Зеленски покушава да Бриселу наметне датум приступања који није заснован на стварном напретку земље у испуњавању услова за чланство.

Аустријска министарка за Европу, интеграцију и породична питања Клаудија Бауер изјавила је за немачки лист „Велт ам зонтаг” да је Зеленски последњих месеци више пута наступао као да жели да Европској унији диктира када Украјина треба да постане њена пуноправна чланица.

„Турбо-приступање на захтев, наравно, није могуће”, поручила је Бауер, наглашавајући да Брисел мора пажљиво да процени и сопствену способност да прими нову, велику државу.

Према њеним речима, улазак Украјине, земље са око 39 милиона становника и пољопривредном структуром која се знатно разликује од већине чланица, суштински би променио Европску унију. Због тога се, како је навела, не могу занемарити последице које би украјинско чланство имало на европски буџет, заједничко тржиште и пољопривредну политику.

Бауер је упозорила и да у процесу проширења не сме да буде створено „двокласно друштво”, у којем би једни кандидати годинама испуњавали услове, док би други били примљени по убрзаном поступку из политичких разлога.

„Сви кандидати, укључујући Украјину, морају да поштују иста правила и да чланство заслуже резултатима”, истакла је аустријска министарка.

Она је подсетила да Кијев још мора да спроведе обимне реформе у борби против корупције, успостављању владавине права и преузимању правних тековина Европске уније. Према њеној оцени, није реално очекивати да Украјина у наредних неколико година постане пуноправна чланица Уније.

Бауер је указала и да је Украјина и даље у рату, чији се крај не може поуздано предвидети, као ни политичке, економске и институционалне околности у којима ће се земља налазити после окончања сукоба.

Због тога, како је нагласила, европски званичници не би требало грађанима Украјине да дају обећања која не могу да испуне, нити да одређују вештачке датуме приступања који би касније морали да буду померани.

Аустријска министарка није, међутим, одбацила могућност постепеног приближавања Украјине и других кандидата европским институцијама. Као могуће решење навела је делимично чланство, односно постепену интеграцију, према којој би државе добијале све већи приступ политикама, фондовима и тржишту ЕУ у складу са бројем испуњених услова.

Такво решење, према њеном мишљењу, морало би да буде доступно свим кандидатима, укључујући земље Западног Балкана, како се у процесу проширења не би примењивали двоструки стандарди.

Зеленски је раније тражио да Украјина постане чланица ЕУ већ 2027. године, док се у европским институцијама као један од могућих рокова помињала и 2029. година. Аустријска страна, међутим, сматра да се у садашњим околностима ниједан од тих рокова не може сматрати реалистичним.

Украјина је статус кандидата добила у јуну 2022. године, а приступни преговори формално су отворени у јуну 2024. Кластер који обухвата владавину права, демократске институције и основна права отворен је у јуну 2026, док су у јулу отворени и преговори у области спољних односа. Европска комисија наводи да Кијев током преговора мора да настави реформе и усклађивање са европским законодавством.

Изјаве из Беча показују да, упркос политичкој подршци Украјини, међу чланицама Уније и даље постоји значајан отпор идеји да Кијев добије повлашћен положај у односу на остале кандидате, од којих неки на чланство чекају дуже од деценије.

У међувремену, „Волстрит џурнал” је објавио да је америчка администрација упозорила Кијев да обузда нападе на неруске бродове и инфраструктуру повезану са извозом нафте трећих земаља у Црном мору. Упозорење је, према наводима листа, уследило после напада у близини терминала Каспијског нафтоводног конзорцијума, преко којег се транспортује и казахстанска нафта, а Вашингтон страхује од додатног угрожавања пловидбе и поремећаја на светском енергетском тржишту.

Политика