Ливија Павићевић: Одавно су се стекли услови да генерал Младић буде пребачен у Србију

Према њеним речима, 13 држављана Србије и Републике Српске служи казне у затворима широм Европе, а већина њих је старије животне доби и има здравствених проблема

Казне затвора по пресудама Хашког трибунала и Механизма за међународне кривичне судове у затворима у Холандији, Естонији, Немачкој, Француској, Норвешкој и Великој Британији издржава 11 држављана Србије и два држављана Републике Српске, међу којима су Ратко Младић, Радован Караџић, Мићо Станишић и генерал Радислав Крстић, изјавила је Ливија Павићевић државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

У притворској јединици Хашког механизма налазе се Ратко Младић и Мићо Станишић, у Великој Британији је Радован Караџић, док су у Естонији Милан Лукић, Милан Мартић, генерал Радислав Крстић и генерал Драгомир Милошевић. У Немачкој казне служе Јовица Станишић, Вујадин Поповић и генерал Станислав Галић, у Француској Миломир Стакић, а у Норвешкој Стојан Жупљанин и Средоје Лукић.

Павићевићева је до сада имала прилику да посети шесторицу осуђеника, међу којима су генерал Ратко Младић и Мићо Станишић у притворској јединици Хашког механизма, као и четворица затвореника у Естонији.

Од првог можданог удара није добио адекватно лечење

Говорећи о здравственом стању генерала Ратка Младића, Павићевићева је навела да је он у терминалној фази болести и да је до сада доживео четири мождана удара.

Она је подсетила да је Србија више пута давала гаранције за његово привремено пуштање на слободу како би се лечио у Србији, где би, како је оценила, његовом здравственом стању било посвећено више пажње.

Према њеним речима, због природе Младићеве болести неопходан је интензиван рад на побољшању његовог говора, когнитивних и других способности, а у том процесу би, како је истакла, било важно да има лекаре који говоре српски језик.

Павићевићева је навела да у хашкој притворској болници први мождани удар генерала Младића није одмах препознат и да је лечен од других болести, што је, према њеној претпоставци, допринело погоршању његовог здравственог стања.

„Када га питам: Генерале, да ли ме разумете? Он климне главом. Питам – Да ли бисте ми нешто рекли? Он климне главом, али нажалост, не може да говори. Може понеку реч да каже – Да, Не. Али не може да изговори, да каже. Најтеже је човеку кад жели нешто да вам каже, а не може. То је нешто што оставља утисак“, рекла је Павићевићева.

Она је додала да је на њу најјачи утисак оставила снага коју и даље види у Младићевим очима.

„Мислим да су се одавно стекли услови да се генерал Младић пусти у Србију на лечење како би добио адекватну негу. То је тешка борба. Ми водимо тешку борбу, ми се боримо да он дође у Србију, али какав ће исход ту бити, то нико не може да зна“, навела је Павићевић у интервјуу за Срну.

Српски затвореници старије доби, многи са здравственим проблемима

Када је реч о осталим српским затвореницима, Павићевић је навела да је Мићо Станишић у добром здравственом стању, као и да је од 22 године затворске казне до сада одслужио 17.

Четворица осуђеника који се налазе у Естонији углавном су старије животне доби. Генерал Радислав Крстић рођен је 1949, Милан Мартић 1954, генерал Драгомир Милошевић 1942, док је Милан Лукић, рођен 1967. године, најмлађи међу њима. Павићевић је истакла да се сви они „држе јуначки“, иако имају различите здравствене проблеме.

Подсетила је да је генерал Крстић инвалид и да нема ноге, као и да је преживео покушај убиства у британском затвору.

Према њеним речима, и Милан Мартић има здравствених проблема. Затвореници су недавно из пребачени из Тартуа у већи затвор у Талину, након продаје објекта у којем су раније били смештени.

Павићевић је навела да је генерал Милошевић здравствено најлошије, као и да је Србија успела да помогне својим држављанима док су били у, како је оценила, нехуманим условима у затвору у Тартуу.

Додала је да је генерал Крстић добио силиконску протезу и боје за сликање, будући да се у затвору бави сликарством.

Павићевић је оценила да чињеница да држава Србија брине о својим држављанима који служе казне у иностранству утиче и на однос затворских власти према њима.

Говорећи о могућности пуштања на слободу након одслужене две трећине казне, она је навела да српским затвореницима најтеже пада то што су њихове молбе одбијане, док су затвореници других националности у појединим случајевима пуштани након одслужене две трећине казне.

Према њеним речима, српским осуђеницима би могло да помогне увођење отворенијег типа издржавања казне, попут оног у Естонији, где могу да проводе време са породицама ван затворских зидина.

Када је реч о Радовану Караџићу, који казну служи у затвору на острву Вајт у Великој Британији, Павићевић је рекла да би желела да му помогне, али да то није у могућности јер он није држављанин Србије.

Политика