Албански посланици против српског цара: Да ли ће Урошевац постати Феризај

Скупштини у Приштини поднета је петиција да Урешавац промени име у Феризај, по озлоглашеном великашу из времена Османлија, који је био познат по зулуму над Србима. Циљ је да се свим местима која у називу имају српски, словенски корен промене имена и карактер. Ту су у проблему, јер 95 одсто топонима и назива места на Косову има српско или словенско порекло, каже историчар Александар Гуџић

У Урошевцу, граду на Косову и Метохији који је добио име по последњем српском цару Стефану Урошу петом, у народу познатијем као Урош Нејаки, сину цара Душана Силног, покренута је петиција „За Феризај без Урошевца“ којом се од Скупштине тзв. Косова тражи укидање званичне употребе назива „Урошевац“ и коришћење искључиво назива „Феризај“ у свим документима и службеној комуникацији институција.

Иначе, Фериз, по коме су Албанци дали име овом граду, био је, како је у једном тексту од пре десетак година навео новинар и публициста са Косова и Метохије Синиша Костић, „озлоглашени великаш за време Османлија, који је предњачио у зулуму према Србима из тог краја“.

„По Душановој смрти, његов син Урош је столовао у Неродимљу, неколико километара од данашњег Урошевца. Међутим, у Титовој Југославији било је допуштено да у званичним документима стоји и Урошевац и Феризај, иако Урош преведен са српског на албански никако није могао да буде Фериз, како су многи, заслепљени братством и јединством тумачили“, записао је тада Костић.

Промена имена за Албанце је сада „питање историјске правде“.

„Нека ова петиција и ова иницијатива из Феризаја послуже као подстрек институцијама централног нивоа да формирају стручне комисије које ће размотрити ово питање и потом га упутити Скупштини Републике Kосово на расправу и одлучивање“, изјавио је Агим Аљиу, председник општине Урошевац који је први потписао петицију.

Иницијатор петиције Башким Фазљиу изјавио је, ма шта то значило, да „петиција није против ни једне заједнице“, већ је искључиви циљ уклањање назива „Урошевац“ из званичне употребе.

„Данас је историјски дан за грађане Феризаја. Kористећи демократско право, покренули смо петицију упућену Скупштини Kосова за укидање званичне употребе назива Урошевац. Истовремено тражимо да се на сва три језика – албанском, српском и енглеском – у свим документима, таблама, регистрима, правним актима и званичној комуникацији Републике Kосово користи искључиво назив Феризај“, рекао је Фазљиу.

Покретач иницијативе изјавио је како очекује ће у наредних неколико недеља прикупити 20.000 потписа, да су „грађани Феризаја јединствени по овом питању“, док је председник села Плешина Сабедин Мустафа оценио да је иницијатива требало да буде покренута и раније.

„Ово је добра иницијатива ове групе која прикупља потписе. Назив Урошевац дали су српски властодршци који су овде владали стотинама година. Феризај је старији назив, а касније су тадашње политичке структуре Србије увеле назив Урошевац. Сматрам да ова иницијатива треба да успе, јер је изворни назив града Фериз“, изјавио је како су пренели медији на Косову и Метохији грађанин Лумни Саљиху.

Историчар из Грачанице Александар Гуџић, коментаришући за РТ Балкан ову иницијативу каже да је 90-их година прошлог века и у периоду после рата, у албанској јавности грађен наратив о „Косову као вековној албанској земљи“, о „континуитету данашњих Албанаца на овим просторима“, о „српској окупацији“, о „Србима као окупаторима који су дошли на ово подручје“.

„Петиција у Урошевцу има за циљ да потврди тај наратив о српској окупацији, о Албанцима као жртви, о албанском континуитету. Јер, назив Урошевац подсећа на српско присуство на Косову“, каже Гуџић.

Наш саговорник подсећа да је данашњи Урошевац настао на месту на коме су се развијале старе цивилизације, да у периоду Немањића, Урошевац није био град, али да су Немањићи на ширем подручју имали своје резиденције, од Сврчина, где је Душан крунисан, до дворова у Паунима, Неродимљу, Штимљу.

„Само насеље не зна се када је настало, али већи значај добија седамдесетих година 19. века када кроз Урошевац пролази пруга Митровица – Солун. Тада се место убрзано развија, постаје варошица, а указом Краљевине Србије, 1912. новембра, добија име Урошевац по Стефану Урошу петом који је сахрањен недалеко од Урошевца. Недалеко од Неродимља био је његов царски маузолеј који је сравњен 1999. године“, каже Гуџић.

У међувремену, на Космету се, уз брисање ћирилице из јавног простора, полако али сигурно довршава и процес укидања српских топонима. Из градова Косова и Метохије из којих је нестало Срба, нестало је и српских топонима.

„У Призрену више немате буквално ниједне улице која носи назив по неком Србину, али зато постоји Трг Алије Изетбеговића, који никада за живота није био у том граду. Наравно, као свако понизно племе, ма колико се ‘дичили’ да су научени од западних демократа, најпре покојни Ругова и његови, а затим Тачи и сви остали нису пропустили да се захвале онима који су им омогућили да осиромашеним уранијумом и силом тренутно завладају јужном српском покрајином. Тако у личним картама пише да људи станују у улицама Била Клинтона, Медлин Олбрајт, Веслија Кларка, Џорџа Буша, Вилијама Вокера, Антонија Блера и осталих, због тога што су нам наводно донели слободу“, навео је у тексту из 2016. године сада покојни Костић, додајући податак да у том тренутку, од 477 улица и 16 тргова у Приштини, буквално ниједна није носила име по неком Србину.

Он је тада цитирао и речи свог познаника, Албанца са Косова и Метохије:

„Ни ви Срби нисте довољно упознати, али се већина нас, после осећаја да смо се 1999. ослободили од вас, свега две –три године касније одселила далеко од Косова. Од прачовека па до данас, нико не воли да живи тамо где безумни завладају над умнима“, рекао је тада овај Албанац.

Место на Космету Ђенeрал Јанковић, које је добило име по ђенералу Божи Јанковићу који је предводио српске снаге које су ослобађале Косовo у Првом балканском рату, у међувремену је постало Елез Хан. Име му је наденуто по турском аги који је ту имао један од ханова.

Један од албанских функционера, Руфки Сима, пре 14 годинаje изјавио да је „коначно добио битку са српским ђенералом Божидаром Јанковићем“. Битка је добијена тако што су Албанци убедили међународне менторе да из назива места избаце име на српском, а да остане само Елез Хан.

Србица је прекрштена у Скендерај, Обилић код Приштине у Кастриот. Приштински медији, међутим, указују да проблем који се јавља у овој работи јер је „промена званичних назива насељених места на Kосову повезана са одлучивањем, у којем право вета имају српски посланици“.

„То је довело до тога да, и после више од две деценије, топоними наслеђени из периода српске администрације настављају да фигурирају у званичним документима, али и да се масовно користе“, пише ових дана приштинска „Коха“.

Лист у новом погледу на историју Косова и Метохије, констатује да је „свим насељеним местима на Kосову Србија променила називе током времена окупације“.

„Они нису промењени након ослобођења, јер то у почетку није дозволила међународна администрација. А након независности то је онемогућено ветом који Срби имају у одлучивању о одређеном броју закона, укључујући и Закон о административним границама општина, у којем се налазе називи градова и села“, пише „Коха“.

Наводи се и да је „после рата формирана комисија која је предложила промену назива насељених места“, али да они нису формализовани.

Историчар Гуџић наводи да је циљ иницијативе у Урошевцу, и да се у осталим местима која носе српске топониме на Косову они избришу.

„Циљ је да се кроз призму Урошевца свим местима која у називу имају српски, словенски корен промене имена и карактер. Ту су у проблему, јер, 95 посто топонима и назива места на Косову има српско или словенско порекло. Ако се Скупштина Косова одлучи на једну овакву егзибицију, мораће да мења и име Бистрице и села Трстеника у Дреници, Исток, Клина, Србица, и имена низа других места“, наводи Гуџић, преноси РТ Балкан.

ИН4С