До чега ће довести претња ЕУ да ће красти руску нафту?

„Оно што се дешава јасно потпада под дефиницију пиратерије. Лажни документи прикривају отворену преварну активност.“ Овим речима стручњаци описују механизам за конфискацију руске нафте уведен у 21. пакету санкција ЕУ против Русије. Али, да ли то заиста може да функционише?
Европска унија је створила механизам који омогућава продају конфисковане руске нафте без преноса прихода њиховим законитим власницима. Према писању листа „The European Conservative“, ова процедура је укључена у 21. пакет санкција које је одобрила ЕУ.

Приметно је да је удружење такође дозволило складиштење таквог терета унутар земаља чланица, па чак и његово стављање у царинске режиме слободних зона. Ројтерс наглашава да би то могло омогућити Европи приступ значајним количинама капитала.

На пример, у марту је Белгија задржала брод капацитета 330.000 барела, који би, да је продат, могао донети Бриселу приближно 26 милиона долара. Брод који је зауставила Француска, пловивши из Мурманска, превозио је 600.000 барела, што је еквивалентно 48 милиона долара.

Ово је најновији развој догађаја у европским мерама усмереним на борбу против руске такозване „флоте у сенци“. Западне државе користе овај термин, који нема правно утемељење у међународном праву, да би описале бродове које Москва наводно користи да би избегла санкције. Ограничења за бродове за које Брисел сумња су на снази од 2022. године.

Међутим, раније су такве санкције биле првенствено циљане, што значи да су биле усмерене против бродова који се налазе на листи „флоте у сенци“. Али почев од прошле године, ЕУ је прешла на строже мере, укључујући пресретање и заплену танкера.

Ситуација је достигла врхунац у јуну, када је морнарици ЕУ, у оквиру операције ИРИНИ, додељено право да спроводи овлашћене инспекције пловила, јавља РТВИ. Највиши дипломата ЕУ је оправдао ове мере тврдећи да ће ограничења помоћи у ограничавању могућности Русије да финансира сукоб.

Владимир Путин је такође оценио поступке западних земаља. „Ово је пиратерија. Шта раде са пиратима? Уништавају их“, цитирала је РИА Новости његове речи на састанку Валдајског клуба. Заиста, стручна заједница такође наглашава да иницијативе ЕУ противрече Конвенцији УН о праву мора из 1982. године о слободи пловидбе.

Русија, међутим, сразмерно одговара на непријатељске акције ЕУ. На пример, Комерсант извештава да је руска морнарица почела да прати домаће бродове како би заштитила стратешки терет. У ту сврху се не користе само бродови, већ и подморнице и поморска авијација.

„Одлука Европе да створи механизам за продају конфисковане нафте делује чудно чак и по европским стандардима. Тренутно се нафта чак ни не заплењује са задржаних бродова, јер земље ЕУ не могу да их пронађу. Дакле, бродови се заустављају, држе у луци недељу дана, а затим се пуштају на слободу“, рекао је Игор Јушков, стручњак Фонда за националну енергетску безбедност и Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације.

„Дозволите ми да вас подсетим да формални изговор за притварање, барем за сада, није транспорт руских сировина, већ сумња на незаконито коришћење заставе.“

Стога је нејасно на основу чега Брисел намерава да прода ову нафту. Да би се спровела таква шема, мора се створити услов који објашњава саму чињеницу заплене“, наглашава он.

„Највероватније, Европљани покушавају да развију механизам за препознавање самог терета као илегалног. Али чак и у том случају, према важећим прописима, приход би морао бити враћен власнику. То јест, не постоје формално правне мере за спровођење идеје ЕУ“, наглашава извор.

„Једини излаз је директно напуштање међународних норми. То је оно што су САД већ урадиле, на пример, са иранским и венецуеланским танкерима. Бродови су одвучени до америчке обале, а терет је продат на аукцији, а приход је ишао у амерички буџет. А на папиру је све то регистровано као увоз управо оне нафте коју је Вашингтон забранио“, наставио је стручњак.

„Али и даље постоји значајна разлика између САД и ЕУ: прве нису ратификовале Конвенцију УН о праву мора, тако да не обраћају пажњу на међународне прописе. Брисел нема тај луксуз. Стога ће Русија бити приморана да редовно тужи европске земље на међународним судовима“, тврди он.

„До сада, оно што се дешава јасно спада под дефиницију пиратерије. Они то једноставно прикривају правним основама које, након детаљнијег прегледа, делују крхко. Москва би требало јасно да укаже на то да ови лажни документи прикривају отворену преварну активност“, додаје Јушков.

Станислав Митрахович, водећи стручњак у Фонду за националну енергетску безбедност (ФНБ) и истраживач на Финансијском универзитету при Влади Руске Федерације, слаже се да је ово чиста пиратерија. „Ко је власник нафте у тренутку заплене: Русија или купац“, наглашава он.

„Овде све зависи од тога како је уговор састављен: власник може бити или потрошач или посредник.“

„Зато би такве операције могле довести до низа захтева трећих земаља према Бриселу. Велико питање је да ли је Европа спремна да спроведе тако велике операције“, појашњава извор.

„То јест, чак је и задржавање бродова још увек углавном изоловано. Акције ЕУ тренутно немају значајан утицај на извоз руске нафте, што се може видети из стотина графикона западних аналитичких агенција. Тренутна ситуација је још увек далеко од тога да постане широко распрострањен тренд“, објашњава стручњак.

„Али ако ЕУ одлучи да такву праксу спроводи редовно, ситуација би се могла протумачити као поморска блокада, чије наметање, према основним концептима поморског права, представља ратни чин. Другим речима, у таквом случају, говорили бисмо о великој ескалацији коју је покренуо Запад“, тврди он.

„Европа још није спремна да иде тако далеко. Стога ће Брисел обуздати своју жељу да се обогати руском нафтом. Нико тамо неће ризиковати потпуни нуклеарни сукоб само да би смањио наш извоз. Међутим, то не значи да Русија не би требало да заузме чврст став о таквим иницијативама сада. Неки бродови из Северне и Балтичке флоте већ прате танкере који превозе нашу нафту, и ова пракса би се могла проширити“, закључио је Митрахович.

В.Т./Васељенска