РАЗОТКРИВЕНА МРЕЖА ИЗОПС-а: БЛОКАДЕРИ ПОД МАСКОМ ПАОРА УЛАЗИЛИ У ПОЛИТИКУ, УЗИМАЛИ ДРЖАВНИ НОВАЦ И ЕВРОПСКЕ ФОНДОВЕ

Такозвана „Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије“ (ИЗОПС), која се у јавности представљала као глас српских паора и организатор протеста и блокада, према доступној документацији и званичним регистрима, крије читаву мрежу политичких активиста, спорних биографија и лица која су, како се наводи, државне субвенције и европске фондове користила за личну корист, док су истовремено завршила на блокадерској изборној листи.

Према изнетим наводима, трактори, српски пољопривредници и прича о борби за село били су само параван за политичко позиционирање појединаца који су, како се тврди, истовремено користили државне и европске фондове, избегавали пореске обавезе и сопствене интересе стављали испред интереса пољопривредника.

Ко су људи са блокадерске листе?

Сара Валентик – „паорка“ из Словачке

Међу именима која се налазе на листи је Сара Валентик, познатија као „Паорка“, за коју се наводи да већ дуже време живи и ради у Словачкој, на Универзитету „Матеј Бел“, где се бави академским радом. Иако се представља као представница српских пољопривредника, у тексту се наводи да нема непосредне везе са пољопривредном производњом у Србији.

Саша Томас – спорна диплома и политичка прошлост

За Сашу Томаса наводи се да је дугогодишњи кадар некадашње Демократске странке и сарадник Милета Сланкаменца и Владимира Вишића. Истовремено се тврди да се представља као дипломирани економиста Више школе у Новом Саду, иако се, према изнетим тврдњама, постојање његове дипломе доводи у питање.

Дејан Иванишевић – политички оперативац

За Дејана Иванишевића се наводи да је преко ИЗОПС-а настојао да изгради страначку инфраструктуру, као и да је са Милетом Сланкаменцем радио на политичким програмима, укључујући и програме који се односе на лустрацију.

Ђока Ћурчић – наводи о вандализму и изборним злоупотребама

Посебно место у тексту заузима Ђока Ћурчић, за кога се наводи да је учествовао у организацији инцидента испред Градске куће у Новом Саду, када су, према тврдњама, трактор и цистерна искоришћени за изливање фекалија на улаз у зграду, док је Миša Бачулов из цистерне испустио фекални отпад.

Осим тога, у тексту се тврди да је организовао обуке за крађу гласова са бившим кадровима Демократске странке и вршио притиске на грађане по војвођанским селима.

Милан Богуновић – субвенције, ИПАРД и порески наводи

Посебну пажњу привлачи Милан Богуновић, за кога се наводи да је добио државну субвенцију за куповину сеоске куће у Банатском Карађорђеву, коју је потом срушио и у њој никада није живео.

Према изнетим тврдњама, користио је и средства из европских ИПАРД фондова, при чему се наводи да је прекршио правила тих програма. Истовремено се тврди да је пореске обавезе избегавао регистрацијом већег броја пољопривредних газдинстава на чланове породице.

У тексту се такође наводи да је нудио новац програмерима како би израђивали компромитујуће снимке усмерене против других блокадера и Министарства пољопривреде, као и да је јавно позивао на насилно рушење државе.

Игор Цегледи

Међу именима која се повезују са ИЗОПС-ом налази се и Игор Цегледи, запослен у ветеринарској амбуланти „Централвет“, за кога се тврди да је заједно са Милетом Сланкаменцем и Гораном Филиповићем заговарао радикалне методе политичког деловања и учествовао у организацији блокада испред суда и Покрајинске владе.

Предраг Вечеринац

На листи се налази и Предраг Вечеринац из Старих Бановаца, за кога се наводи да је на блокадерску листу уврштен као замена за Владимира Вишића, са задатком да политички делује против државе и наступа у јавности као представник незадовољних пољопривредника.

Политика под маском борбе за пољопривреднике

Према изнетим наводима, случај ИЗОПС-а показује да се иза организације која је наступала под паролом заштите српског села налази мрежа политички повезаних појединаца који су, како се тврди, протесте и блокаде користили за стицање политичког утицаја, док су истовремено користили државне субвенције, европске фондове и друге погодности.

Док су се у јавности представљали као борци за права пољопривредника, наводи се да су поједини чланови организације градили сопствене политичке каријере и обезбеђивали личну финансијску корист, због чега се све чешће поставља питање да ли је иза наводне борбе за српско село од самог почетка стајала политичка агенда, а не интереси пољопривредника.

Информер