Коме сметају српске куће на обали језера Газиводе

Страх, паника и туга … Ове три речи су прве које је мештанин села Резала на Косову и Метохији рекао када смо га питали каква је ситуација пошто су затекли обавештења о рушење њихових кућа на обали вештачког језера Газиводе.

„Тензије су велике, у месту има кућа које су старе и више од сто година! Чак су и припадници Кфора били запањени када су видели и чули шта се дешава, ни њима није јасно зашто Приштина жели да сруши наше куће. Ми сви имамо порекло те имовине и тапије на земљишта јер су током изградње језера наша имања већином потопљена а ми смо заузврат добили ко је хтео земљу, а ко новац,“ прича један од мештана, који ради своје безбедности није желео да му се идентитет открије (име и презиме познати редакцији).

Други мештанин млађе генерације каже да су стрепели да ће и до њих стићи налог из Пришине за рушење, а најжалије му је његовог деде који због целе ситуације не престаје да плаче.

„ Наши преци су овде рођени… На овој земљи. Нисмо отишли одавде ни кад је било најгоре а сад… Сад не знам. Најтеже нам пада што се на удару нашла и црквена сала у којој традиционално прослављамо сваке године сеоску славу Свете Тројица када се у село враћају и они који су избегли. Ми смо сами од свог новца на нашим парцелама изградили тај објекат, и у њему сваке године поп освешта славски колач и обави све друге обреде који иду уз то на дан славе. Шта ће сада бити – не знамо. Рок је 15 дана да одемо, где – не знамо! За сада смо решени да се боримо. Писали смо свим надлежним институцијама од Унеска преко Унмика, Еулекса и Кфора и надамо се да ће бар неко имати разумевања за нас,“ каже наш саговорник.

Професор др Александар Ђикић, председник Скупштине српског националног форума, као разлог за ову нову акцију Приштине види жељу тамошњих власти да уклоне препреке за спајање албанске нације.

„Сад је све већ прешло у фазу агресије, сада ће се свашта нешта дешавати. То језеро је подигнуто негде око 1970. година, сећам се када је Џемал Бједић отварао брану, и ту је Ибарски Колашин расељен. А Ибарски Колашин је стратешки био битан, јер је раздвајао Санџак, односно Рашку област и Нови Пазар од пројекта „велике Албаније“.“

Језеро као тампон зона

„Језеро је пресекло фактички ту додирну тачку албанског корпуса. Али и Срби који су живели у околини Језера или на земљи која је потопљена су се углавном раселили а мали број њих је остао. И то предузеће Лепенац које је сада „асистент“ косовске полиције за рушење, оно што ради је практично да одузима земљу људима. Држава је у оно време плаћала нешто јако мало сељанима за земљу која је конфискована ради изградње језера: сећам се да је била прича да је ар земље ишао негде око једне пакле цигарета. Ту су потопљене и цркве и манастири од Јелене Анжујске из 13. века,“ подсећа наш саговорник.

Он објашњава и да је језеро од стратешке важности за Приштину јер Приштина у суштини нема воду.

„ У Време Милошевића направљено је премошћење ка Грачаничком језеру из овог језера управо због водоснабдевања Пришине. А ово што се сада дешава, то је напад да се и то преостало српско становништво расели, и да се по систему како је урађено са Брезовицом настане а да се у та места населе Албанци. То је коначан план и практично ту бисмо онда имали проблем јер питање дана када би у тзв. Санџаку почела тежња ка градњи велике Албаније која се пред нашим очима ствара.

Паралелно са овим траје притисак на Србе и на целом Космету. У Грачаници се масовно продају куће. При том нико ништа не ради да то заустави. Не схвата се да није само КиМ угрожена овим албанским пројектом већ и део око Бујановца и даље до Врања,“ упозорава Ђикић.

Србија треба да покрене ствари

Он се плаши да ће тензија бити све веће и да ће ситуација бити још гора.

„Докле год Србија не покрене хитну седницу Савета безбедности преко својих савезника, на пример преко Русије, можда и Кине, по питању овога што се сада дешава, тешко да ће нам помоћ стићи са било које стране,“ уверен је Ђикић.

Захтеви Приштине за „хитно ослобађање имовине“ су достављени у села Коваче и Резала. Предузеће предузећа Ибар -Лепенац тврди да је законити власник парцела а да су објети на њима бесправно грађени. Срби страхују да су ови захтеви само последњи у низу и очекују да ће их бити још.

До сада су власницима објеката на више од 10 парцела у Ковачима дали рок од 15 дана да „ослободе имовину”.Претходно је мештанима овог села компанија „Ибар Лепенац“ затражила да докажу власништво над имовином, за шта су имали рок од седам дана, који је истекао у среду.

Није познато колико је укупно објеката обухваћено новим захтевом за „хитним ослобађањем имовине“.

Ко стоји иза овога

Захтеви долазе само четири дана након што је на Газиводама порушен 17. објекат – хотел Језеро, иако су власници покренули судски поступак против компаније „Ибар Лепенац“.

Претходно је порушено 16 викендица и кућа за одмор у власништву Срба.

Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је раније да је насилно рушење викендица на језеру Газиводе, које су деценијама у власништву Срба, нови акт безакоња и терора Аљбина Куртија, као и да је то спроведено без икакве судске одлуке, противзаконито и срамно, с циљем одмазде над Србима.

Канцеларија ЕУ у Приштини позвала је 22. јула на хитну обуставу свих даљих рушења, принудних уклањања објеката или преузимања имовине док се на одговарајући начин не отклоне забринутости у вези са поштовањем правне процедуре, правом својине и људским правима.

Бранкица Ристић/Спутњик