ДЕЦА БЕЗ НОГУ, РУКУ, ГЛИНА СЕ ПРОЛАМАЛА ОД ЈАУКА Потресно сведочанство из 1995: Горели су и небо и земља

2
ДЕЦА БЕЗ НОГУ, РУКУ, ГЛИНА СЕ ПРОЛАМАЛА ОД ЈАУКА Потресно сведочанство из 1995: Горели су и небо и земља

Фото: ( Новости )

Тог 6. августа 1995. године хиљаде прогнаних из Републике Српске Крајине, спасавајући голе животе, чекале су на граничном прелазу Рача, између Републике Српске и Савезне Републике Југославије.

Испред и иза савског моста простирала се дуга колона аутомобила и камиона, пуна невољника из РСК, који су бежали испред усташких граната. Репортерима „Новости“ сведочили су о масакру нејачи који је починила хрватска артиљерија.

Нејач, жене са децом, стари и инвалиди. Гладни и жедни… Упекло августовско сунце. Неко гласно тражи воде… Двогодишњи дечак дочепао се флашице своје једанаестомесечне сестрице. При дну тек понека кап течности…

Нада Метикоша донедавно је била запослена у болници у Глини. Бледа и сићушна, скоро се губила у гомили невољника испред савског моста. У избеглиштво је кренула са сином Драженом (16) и свекром Бранком (79). Говорила је брзо и испрекидано, а речи су навирале као бујица.

– У Глини су горели и небо и земља – изговарала је брзо. – Рањеници су стизали, тешко их је било избројати. Међу њима и деца. Без руку, без ногу. Глина се проламала од јаука…

Читав живот Наде Метикоше стао је у један завежљај…

Несрећни људи су се ускомешали и притисли према граници. Само да иду. Што даље, што брже, од рата.

– Шта ћу, мајко моја, умреће ми дете од врелине! – завапила је усукана плава жена.

Стезала је бебу на грудима. Дете је непрестано повраћало. Граница се полако отварала, али само за оне који су имали дозволу војних команди и који нису били војни обвезници.

 

Новости

2 thoughts on “ДЕЦА БЕЗ НОГУ, РУКУ, ГЛИНА СЕ ПРОЛАМАЛА ОД ЈАУКА Потресно сведочанство из 1995: Горели су и небо и земља

  1. Страшан однос према избјеглицама на граници СР Србије.
    Али … , шта је све оно Вучић изговорио у Глини само који мјесец прије?

  2. И, поред свега, Скупштина Србије још није изгласала резолуцију о
    геноциду над Србима у НДХ за време Павелића, и у време НДХ
    за време Фрање Туђмана?
    Ко и зашто кочи доношење такве резолуције у Скупштини Србије?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *