„Олуја“ или достојанство: Хоће ли Ервин Ибрахимовић и Ранко Кривокапић преживети у Влади

Предсједник Демократске народне партије Милан Кнежевић саопштио је да ће његова партија покренути интерпелацију о раду Министарства вањских послова и министра Ервина Ибрахимовића. Он је истакао да је за интерпелацију је потребно 27 потписа, а додао је да ДНП сама нема довољан број, али ће покуцати на врата свих посланичких клубова и њихових досадашњих коалиционих партнера.

То је, у суштини, тест политичке вјеродостојности парламентарне већине и тренутак у којем ће свака странка морати да покаже да ли су јој предизборна обећања била искрена или тек средство за освајање власти.

Након што је Министарство вањских послова, на чијем је челу Ибрахимовић, упутило отправника послова Црне Горе на обиљежавање хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у Книну, питање његове политичке одговорности више није могуће гурнути под тепих.

За српски народ, „Олуја“ није празник нити повод за славље – то је симбол егзодуса више од 200.000 Срба из Крајине, убистава цивила, паљења села и једног од највећих етничких чишћења у Европи након Другог свјетског рата.

Управо зато многи очекују да парламентарна већина јасно покаже да ли је спремна да стане у одбрану достојанства српских жртава или ће прећутно прихватити да представници Црне Горе учествују на манифестацијама које у Србији и Републици Српској изазивају бол и огорчење.

Ибрахимовић је уз не заборавимо свог савјетника, дугогодишњег чувара ДПС режима, Ранка Кривокапића, већ дуже вријеме један од носилаца најизраженије антисрпске политике унутар актуелне Владе. Од спољнополитичких потеза до јавних наступа, његов курс је у континуитету био усмјерен против интереса српског народа у Црној Гори, а одлазак црногорског дипломате у Книн представљао је врхунац такве политике.

Због тога ће предстојећа расправа у парламенту бити много више од уобичајене политичке полемике. Она ће показати постоји ли заиста дисконтинуитет у односу на спољнополитичку праксу ДПС-а или је, упркос промјени власти, суштина остала иста.

Посебно ће под лупом јавности бити ставови странака које су у парламент ушле захваљујући значајној подршци српских бирача. Управо њихови гласови могли би бити пресудни за исход интерпелације, али и за оцјену да ли су спремни да стану иза принципа које су годинама заговарали или ће, због очувања коалиционих односа, окренути главу од потеза који је дубоко узнемирио велики број грађана.

Политичка дилема је прилично једноставна. Ако парламентарна већина подржи интерпелацију, послаће поруку да нико у Влади нема право да без посљедица води политику која вријеђа сјећање на српске жртве и додатно продубљује подјеле у друштву. Уколико, међутим, Ибрахимовић добије повјерење већине, биће то снажан сигнал да је овакав спољнополитички курс прихватљив и да, када су у питању српски национални интереси, међу дијелом власти и даље нема суштинске разлике у односу на период владавине ДПС-а.

Зато предстојеће гласање има тежину далеко већу од судбине једног министра. Оно ће показати да ли је парламентарна већина заиста спремна да прекине са политиком која је деценијама производила подјеле и неповјерење, или ће се испоставити да су, када је ријеч о односу према српском народу, промијењена само лица, а не и политика. За многе грађане, управо ће ова интерпелација бити најјаснији показатељ у ком правцу иде Црна Гора.

ИН4С