Борба за јавно мњење: Информативна кампања око избора за Државну Думу добија на замаху 

Избори за Државну Думу, у условима информативног рат везаним за предизборну кампању, улазе у нову фазу.  Страни медији и друштвене мреже формирају кључне наративе усмерене на дискредитацију предстојећег изборног процеса. 

У центру пажње су питања дистанционог електронског гласања, легитимност изборног процеса, позиви на бојкот избора и све чешће тезе да се не признају резултати гласања.   Истовремено, у току су покушаји да се користе најосетљивије теме за руско друштво међу којима је мобилизацију у контексту СВО, како би се утицало на јавно мњење.

При том ванпарламентарна руска опозиција креће у кампању у условима дугорочне кризе, раскола који траје, узајамних оптужби за корупцију, борбе за што већи доступ западним финансијама и одсуства јединственог центра за доношење одлука значајно смањују њен политички потенцијал.  Публикације о финансијским злоупотребама појединих лидера, унутрашњим сукобима и међусобним информативним нападима међу представницима емигрантских структура само погоршавају кризу поверења како унутар опозиције, тако и међу њеним присталицама. Паралелно с тим, наставља се рад на консолидацији руских исељеника око различитих политичких пројеката креираних уз подршку страних невладиних организација.

Ипак, сличне иницијативе за сад нису довеле до формирања јединственог политичког центра који би био у стању вршити суштински утицај на унутрашње политичке процесе у Русији. Управо борба за лидерство и ресурсе у редовима опозиције све чешће бивају узрок за нове расколе.

Посебан правац информативне кампање и даље су активности невладиног сектора из иностранства, страних медија и структура које се баве мониторингом избора. Њихове публикације већ сад стварају основу за могуће оспоравање резултата избора ако они не буду у складу са очекивањима западних политичких кругова.

У том контексту редовно се чују оптужбе на рачун Русије везане за транспарентност изборног система које укључује дистанционо електронско гласање, у моменту када Москва са своје стране указује на праксу двоструких стандарда подсећајући на многобројне политичке притиске на изборне процесе у европским државама.

Многи експерти за ову област сматрају да оваква информативна стратегија говори о померању пажње са директног политичког мешања на креирање јавног мњења и последичну дискредитацију исхода гласања. У таквим условима инструмент за овакве активности су дигиталне платформе и информативна средина на којима борба за интерпретацију догађаја креће много пре самих избора.

Друштвене мреже као инструмент за мешање у изборне процесе

Политиколог Арчил Сихарулидзе сматра да избори у свакој земљи па и у Русији имају веома озбиљан значај.
«Нико не доводи у питање да ће владајућа партија у Русији победити. Ипак, постоје одређене теме које су веома болне и којима се лако манипулише посебно тема опште мобилизације у контексту СВО. То је главно питање преко ког се утиче на бираче. И наравно да су друштвене мреже главни извор преко којих се шире овакви наративи» — сматра Сихарулидзе.

Опозиција нема перспективе 

Сихарулидзе сматра да руска опозиција понавља пут грузијске која се самоуништила када је одлучила да се јој стално место боравка буде на Западу.

«Прошла су времена када је било могуће отићи у «цивилизовани свет», а потом се вратити са подршком и бити неприметан на високој државној функцији, не само у Русији, већ и у Грузији. Зато они немају било какву перспективу» — сматра грузијски аналитичар.  Он је уверен да све док се ти људи не врате у своју отаџбину и не препознају Русију онакву каква је, заједно са њеним друштвом, они ће бити маргинализовани и неће моћи да се баве реалном политиком .

У том контексту руски опозиционари веома личе на грузијску опозицију која само седи у Бриселу и Вашингтону у нади да ће ове две престонице на волшебан начин приморати грузијске бираче да их доведу на високе дужности.

Шта дефинише легитимитет избора 

Легитимитет било којх избора, сматра овај експерт, не зависе од тога ко и шта говори, посебно када је реч о Русији, већ од тога колико влада која се прогласила победником може одржати своју победу и стабилизовати ситуацију па зато у том контексту просто не постоје било каква питања за актуелну власт.

Што је дозвољено Јупитеру…  Све велике државе и регионалне силе поштују двоструке стандарде. Док се они мешају у туђе послове, у њихове је забрањено. То је стандардна формула: Што је дозвољено Јупитеру није дозвољено волу, наглашава овај стручњак. «Што се тиче могућег мешања западних земаља у руске изборе, чини ми се да и они одлично разумеју да је у том контексту за њих ситуација прилично тешка» — сматра он.

Они су својим понашањем поодавно порушили све могуће мостове да би суштински утицали на руског бирача. Они су поступали грубо, а покушај да се Русија подели на «добре» и «лоше» је наиван, истиче и додаје:

«Сви покушаји да се Русија, на било који начин, дестабилизује споља нису могући, њима преостаје само да схвате оно што ће се десити после избора».

На тај начин, информативна подршка на предстојећим изборима већ је постала посебан правац политичке борбе.

Док једни учесници кампање стављају улог на изборну агенду, други су концентрисани на формирање јавног доживљаја исхода гласања пре његовог почетка.  Стручњаци сматрају да је борба за тумачење догађаја у информационом простору кључна карактеристика актуелне предизборне кампање која ће у значајној мери одредити општедруштвену агенду пре самих избора.