РАДОШ БАЈИЋ ПОРУЧИО: „Брат не сме поново да удари на брата, уметници не смеју да продубљују поделе!“

Историја нас је више пута скупо коштала када је брат ударао на брата. Због тога су нам потребни памет, толеранција и мудрост, како бисмо спречили нове расколе у српском народу, каже глумац, сценариста и редитељ Радош Бајић.

„Чувар иконе Светог Ђорђа“ – прича о опстанку

На овогодишњем, 33. Фестивалу европског филма Палић Радошу Бајићу уручена је награда „Александар Лифка“ за трајни допринос европској кинематографији. Публика је последње фестивалске вечери била у прилици и премијерно да погледа филм „Чувар иконе Светог Ђорђа“ у режији Јелене Бајић Јочић, у којем Радош Бајић игра главну улогу, а потписује га и као аутор сценарија.

Након успешне светске премијере на Московском међународном филмском фестивалу, одржане у априлу, филм ће своју београдску премијеру имати 8. септембра у МТС дворани.

„Филм смо припремали пет година. Режију потписује моја ћерка Јелена Бајић Јочић, која је дала снажан ауторски печат читавом пројекту и мојој основној идеји. Овога пута своју креативну енергију сам највише усмерио на глумачки посао. Прихватио сам веома захтевну улогу, за коју многи кажу да је међу најзначајнијима у мојој каријери. Волео бих да публика, због које све ово и радимо, сама донесе суд о томе када филм крене у биоскопску дистрибуцију“, каже Радош Бајић.

Глумац у филму тумачи лик Станоја Рељића, житеља крајњег југа Србије, човека који постаје симбол не само актуелне борбе Срба на административној линији с Косовом и Метохијом за очување својих вековних огњишта, већ и универзалне, исконске борбе човека за одбрану свог дома, достојанства и слободе. Станоје Рељић остаје на свом имању, слави Светог Ђорђа и чува породичну икону.

„Деценијама траје егзодус српског становништва на простору Куршумлије, преко Медвеђе и Бујановца. Провео сам много времена разговарајући с људима који тамо живе и њихова забринутост је велика. Мислим да се о том проблему недовољно говори и надам се да ће овај филм скренути пажњу јавности на оно што се тамо дешава“, каже Радош Бајић.

Никоме не судимо, само сведочимо

Наш саговорник наглашава да филм није снимљен с намером да било кога прогласи кривцем или да распирује нетрпељивост.

„Основа нашег филма јесте прича о људима који живе на својим прадедовским имањима, славе крсну славу, Божић и Васкрс и остају верни земљи својих предака. Видели смо да се мења власничка структура над земљиштем на тој територији и желели смо о томе да проговоримо, али без мржње и без генерализације. Ја поштујем све народе и вере. Не приказујемо Албанце као карикатуралне негативце, већ говоримо о једном процесу и о судбини људи који остају да живе на том простору“, наглашава Радош Бајић.

Глумац и сценариста истиче да је током припрема за снимање филма разговарао не само с мештанима, него и с представницима локалних самоуправа на југу Србије, како би што боље разумео проблеме с којима се ти људи суочавају.

„Не бих рекао да је држава немарна, али сматрам да је реч о веома озбиљном проблему. Постоје различити облици притиска на становништво – од застрашивања до злоупотребе законских процедура. Према сведочењима људи с којима сам разговарао, дешава се да се потписују уговори о позајмицама, након чега, због немогућности отплате, долази до промене власништва над шумама, ливадама, кућама и имањима. Млади су углавном већ отишли у веће градове, Лесковац, Ниш, Београд, тако да та села остају пуста“, упозорава наш саговорник.

Филм као средство да се отвори важна тема

Филм је након светске премијере на Московском међународном филмском фестивалу приказан и на фестивалу „Златни витез“ у Севастопољу. Ту је Бајић освојио награду за најбољу мушку улогу, у конкуренцији од 67 филмова из разних делова света.

„То нам много значи. Драго ми је што је пут филма почео управо у Русији, код народа који је кроз историју био близак српском народу. На Московском филмском фестивалу смо након пројекције имали разговор с публиком који је трајао више од сат времена, а критике су биле изузетно позитивне“, каже Бајић.

Наш саговорник додаје да очекује позиве и од других фестивала, иако признаје да српски филмови тешко долазе до највећих светских филмских смотри, попут оних у Кану или Венецији.

„Надамо се, међутим, да ћемо наставити путем који је отворио филм ‘Хероји Халијарда’ – то је први српски филм који се нашао на платформи Amazon Prime за публику у САД, Канади, Аустралији и Новом Зеланду, а претходно је имао и свечану пројекцију у америчком Конгресу. Већ планирамо премијере ‘Чувара иконе Светог Ђорђа’ у Чикагу и Лос Анђелесу, а разговарамо и о свечаној пројекцији у Вашингтону. На пролеће нас очекује и Фестивал етничког филма у Сиднеју“, каже глумац и сценариста.

Радош Бајић је уверен да филмска уметност има моћ да утиче на друштво и да може да буде подстицај за решавање проблема.

„Филм је изузетно снажан медиј. Добар филм може да отвори важна питања, да укаже на неправде, да покрене разговор и да промени начин на који људи размишљају. У свету постоји много примера да су филмови утицали на историјско памћење и на друштвене промене“, каже Радош Бајић.

Он, међутим, упозорава на то да је за пробој српске кинематографије, не само у светским оквирима, него и на домаћем терену, потребно много више новца него што се тренутно издваја.

„Наш проблем је што смо мала земља и што се за културу издваја веома мало средстава. Није довољно само снимити филм. Потребно је много новца за промоцију, маркетинг и међународну дистрибуцију. Без тога је тешко доћи до светске публике“, истиче Радош Бајић.

Он, међутим, наглашава да му је најважније да филм наиђе на добар пријем код домаћих гледалаца.

„Ја бих био задовољан ако филм у Србији и међу српским народом буде гледан онако како тема коју обрађује заслужује. Ако подстакне људе да размишљају о ономе што се дешава, онда је испунио своју мисију“, уверен је глумац и сценариста.

Уметници не смеју да продубљују поделе

Осврћући се на каријеру дугу пола века, Радош Бајић каже да се, иако је готово пуне две деценије био пре свега глумац, данас најбоље осећа у улози сценаристе.

„Ауторским радом сам почео да се бавим средином осамдесетих, када је настао филм ‘На путу за Катангу’. Након десетогодишње паузе, током које сам био ван професије, почео сам озбиљно да се бавим и режијом, 2006. године, са серијом ‘Село гори, а баба се чешља’. Данас се најбоље осећам као сценариста, јер за лаптопом имам потпуни мир и ту настаје све. Сценарио је основа свега. Ако је сценарио слаб, ни највећи буџет, ни најбоља глумачка екипа то не могу да надокнаде“, сматра Бајић.

Уметник каже да има још неколико пројеката које жели да реализује као комплетан аутор.

„Најближа ми је телевизијска серија ‘Хармоника сузом наквашена’. Радња је смештена у шездесете године прошлог века и враћа се амбијенту српског села, али нема никакве везе са серијом ‘Село гори, а баба се чешља’. На том пројекту ћу поново бити сценариста и редитељ“, открива нам Радош Бајић.

Наш саговорник признаје да га глумачки процес све мање привлачи и да последњих година прихвата само улоге за које осећа да му одговарају.

„Почео сам као романтични јунак. Играо сам младе официре, партизане, јунаке тог времена, а онда су дошле озбиљније драмске улоге, попут оних у филмовима ‘Бештије’, ‘Мој сусед’, ‘Дезертер’, ‘На путу за Катангу’. Ту су и комедије, пре свега лик Секуле, који је обележио један део моје каријере, а онда се догодио и Радашин из серије ‘Село гори, а баба се чешља’. То је био феномен који се, верујем, дешава једном у животу. Драга ми је улога Гојка Лудог у ‘Херојима Халијарда, а сада долази Станоје Рељић. Нека публика процени где је та улога у односу на све претходне“, каже Радош Бајић.

Он наглашава да су му сада најважнији „здравље, мир и мудрост“, те да као уметник осећа да има одговорност да повезује људе, а не да их дели.

„Чини ми се да су нам данас најпотребнији разум и способност да не дозволимо нове поделе у српском народу. Уметник има право на политички став, али мислим да политички активизам уметника може да буде штетан ако разграђује друштво. Уметност треба да буде интегративно ткиво народа“, сматра Бајић.

Он истиче да је управо због таквих ставова у својим пројектима, од „Равне горе“ до „Хероја Халијарда“, настојао да пошаље поруку помирења и да се бори против подела у народу.

„Путујући по Србији, од Војводине до југа, увек изнова схватим колико нам је природа дала. Имамо лепу, плодну земљу, реке, планине и огроман потенцијал. Зато мислим да бисмо и као народ морали више да чувамо то што имамо. У свом ауторском раду настојим да истакнем најлепше особине нашег народа – доброту, племенитост, истрајност и способност да опстанемо. Верујем да треба чувамо оно што нам је Бог дао, да се боримо за мир, здравље наше деце и бољу будућност“, поручује Радош Бајић.

Спутник