СПЦ слави Светог великомученика Пантелејмона

Српска православна црква и њени вјерници прослављају Светог Пантелејмона, у народу познатог и као Свети Пантелија.
Иако у црквеном календару није обиљежен црвеним словом, у појединим крајевима његов празник прати вјеровање да на тај дан не треба радити тешке послове, док се истовремено сматра добрим даном за почетак новог посла или полазак на пут.

Свети Пантелејмон рођен је у Никомидији, у Малој Азији, крајем 3. вијека. Био је љекар, а након што је прихватио хришћанство, своје знање и дар посветио је помагању болеснима, не правећи разлику између богатих и сиромашних.

Према предању, исцијелио је многе болеснике, а његова вјера била је толико снажна да није желио да се одрекне Христа ни пред претњом смрћу. Због тога је пострадао као мученик 304. године.
Његов култ проширио се широм хришћанског свијета, а Свети Пантелејмон и данас се поштује као заштитник медицине и фармације. На иконама се најчешће приказује као млади љекар, са кутијом за љекове у рукама.

Један од најзначајнијих храмова посвећених овом светитељу налази се на Светој Гори. Ријеч је о руском манастиру Светог Пантелејмона, у којем се замонашио и Свети Сава.

У српском народу Свети Пантелејмон познат је и као Свети Пантелија. Иако његов празник у црквеном календару није обиљежен црвеним словом, у појединим крајевима поштује се као велики празник, а неке породице га славе као крсну славу. Постоје и мјеста у којима се обиљежава као завјетина, односно слава цијелог села.

Народна вјеровања и обичаји

Свети Пантелејмон убраја се у такозване „љуте“ или „огњене“ свеце, заједно са Светим Илијом и Огњеном Маријом. У народном предању постоји вјеровање да није добро на његов дан радити тешке послове, посебно у пољу и домаћинству, јер би се тиме могла призвати несрећа или болест.

Због тога се у неким селима празник обиљежавао као завјетина, како би се избјегли радови и како би цијело село заједно прославило светитеља.

Истовремено, постоји и потпуно другачије вјеровање – да је овај дан погодан за почетак новог посла, јер ће започето бити успјешно и берићетно. Народ је вјеровао и да је добро на Светог Пантелејмона кренути на пут, због чега га поједини вјерници, али и возачи, сматрају својим заштитником.
Будући да је Свети Пантелејмон био љекар, на његов празник вјерници се посебно моле за здравље, а нарочито за оздрављење болесних. У појединим крајевима сачуван је обичај одласка на изворе и света мјеста посвећена светитељу, гдје се људи умивају водом и моле за здравље.

На дан Светог Пантелејмона одржавају се и различити народни сабори и вашари, а празник је у многим мјестима прилика за окупљање и заједничку молитву.

Мало је породица које Светог Пантелејмона славе као крсну славу. Зато се у народу сачувало и вјеровање да, ако се на овај дан у цркви сретну двије породице које славе истог светитеља, треба да честитају једна другој славу и да се поздраве као сродници.

ДАН