БАРДХИ И МЕХМЕТИ ТРАЖЕ ДА СЕ УКЛОНИ ЦРКВА НА РУМИЈИ: Рукопис ДПС-а и оних који су хапсили митрополита и прогонили свештенике!

0
Црква Румија

(фото:ИН4С)

Иза иницијативе за уклањање цркве на Румији не стоји ни право, ни урбанизам, ни јавни интерес, већ добро позната идеологија оних који су кроз историју рушили цркве и манастире, отимали светиње, хапсили митрополите и прогонили монаштво и свештенство, саопштила је Валентина Минић, посланица Демократа и одборница у СО Бар.

Према њеним ријечима, у најмању је руку малициозно позивати се на “закон и ред” у граду који живи мултивјерски склад.

На тој истој Румији се вјековима,тврди она, и прије и послије 2005. године, на Тројичин дан заједнички износи крст Св. Јована Владимира, са истим осјећајем вјере и поштовања.

–Онима којима је увијек сметала свака мјера мира и слободе, па и богатство наших различитости и данас виде као прилику да посвађају брата са братом, комшију са комшијом. Бар је одувијек био кућа свих нас, а намјере оних који не умију да граде, већ само да руше, и овај пут ће остати само неуспјели покушај уношења немира пред којим ћемо стајати барски – а то значи усправно, сложно и поносно! Господо из ДПС-а, престаните да се кријете. Сви добро знају чији је ово рукопис, поручила је Минић.

Додаје да Румија није мјесто њихове “рушилачке игре”.

-Бар ће остати кућа свих нас. Румија ће остати симбол памћења, вјере и поштовања. А они који мисле да се политика гради рушењем, треба да знају да ће пред њима увијек стајати људи који знају да чувају оно што је свето, људско и заједничко, закључила је Минић.

Почасни предсједник Демократског савеза у Црној Гори Мехмет Бардхи и актуелни лидер те партије Саубих Мехмети од челника државе траже да уклоне цркву са Румије, а од првих људи Бара да ту локацију на врху планине не уврсте у Просторно-урбанистички план (ПУП) општине као мјесто за вјерске објекте.

У допису предсједнику се тражи да се са врха Румије уклони метална црква, накнадно обложена и камењем, коју је Митрополија црногорско-приморска СПЦ поставила 18. јуна 2005.

ЦДМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *