Стани, стани, Ибар водо шта ако Србија преусмери реку која снабдева Газиводе

Преусмеравање водотока Ибра није нешто што би се радило против албанског становништва. Режим у Приштини врши стихијско протеривање Срба са Косова и Метохије, а Србија као држава не би била ни прва ни једина у свету која би у интересу свог народа направила одређене природне баријере зарад неких других техничко-технолошких и регулаторних система.

Овако стручњак за енергетику Небојша Обркнежев коментарише најаве српског председника да би водоток реке Ибар могао потенцијално да се промени.

Председник Вучић је навео да Србија окупља стручњаке из грађевинског сектора, као и инжењере како би видели на који начин се може променити водоток Ибра.

„Када већ толико малтретирају наш народ, да видимо, имамо различите разлоге за промену водотока Ибра, па ћемо да видимо шта ће да раде Албанци и како ће да се понашају. Ми смо суверена земља, некад имамо интересе овакве, некад имамо интересе онакве и у складу са тим ћемо се понашати“, рекао је он.

Лако изводљиво

Обркнежев подсећа да Ибар извире у Црној Гори и једним делом протиче кроз централну Србију, након чега улази на простор Косова и Метохије, те да би у појасу од Новог Пазара према Тутину постојао простор за изградњу акумулационог језера.
Поред вештачког језера, могао би да се један одређени ток скрене у другу реку, како би се смањио капацитет воде који би одлазио на Косово и Метохију, или би могао да се комплетан ток реке измести, што апсолутно није немогуће, већ је у потпуности изводљиво, каже Обркнежев за Спутњик.

Према доступним хидролошким подацима, просечан проток Ибра код Лепосавића износи око 31.400 литара у секунди, односно око 2,71 милиона литара на дан. Ако би се, чисто хидролошки посматрано, већи део природног дотока Ибра зауставио пре Газивода, онда би Газиводе временом остајале без свог главног дотока.

Газиводе обезбеђује око трећине воде за пиће на Косову, док се вода користи и за хлађење две термоелектране које производе око 95% електричне енергије. Уколико би се водоток преусмерио, само у првих 60 до 90 дана би дошло до смањивања појединих захвата и смањивање резерви. После више месеци, дошло би до озбиљног проблема и по питању водоснабдевања и по питањима индустрије и енергетике.

Ако говоримо о последицама, Приштина и део Косовске Митровице дефинитивно би остали без воде. С друге стране, што се тиче електричне енергије на такозваном Косову – не би је било. Трећа ствар јесте да би Трепча стала, као и сва тешка индустрија. Овде говоримо о свим рудницима на Косову и Метохији, јер не би имали системе за хлађење. Исто тако би и термоелектрана „Обилић-2“ због тога престала са радом, јер се хлади водом из Ибра.

Шта би се десило са Србима?

Што се тиче српског становништва, наш саговорник каже да би ту централна Србија помогла што се тиче увоза електричне енергије, те да би лако нашла потребно решење за помоћ тамошњим Србима.

Што се тиче електричне енергије, може се регулаторима направити одређена мрежа која може нормално функсионисати, а што се тиче воде, такође се може помоћи без икаквих проблема. Ако помогнете Србима, захватићете, наравно, и један део албанског становништва.Обркнежев каже да постоји могућност изградње нове хидроелектране и акумулационог језера, какве су Газиводе. Пре тога може се направити хидроелектрана преко Ибра до поменутог акумулационог језера, уз могућност даљег преусмеравања електричне енергије. То би, објашњава он, била алтренатива производњи електричне енргије на простору Косова и Метохије.

Шта би Албанцима преостало?

Изградња Газивода представљала је велики југословенски вишенаменски водопривредни пројекат, замишљен тако да искористи реку Ибар за више различитих потреба: водоснабдевање, индустрију, наводњавање и производњу електричне енергије. Изградња је почела 1972. године, а на пројекту су радиле београдска „Хидротехника“ и „Енергопројект“.

Брана је висока око 107–108 метара, а акумулација има приближно 370–380 милиона кубних метара воде. Југославија није направила језеро само да би производила струју – пројекат је требало да обезбеди воду за индустрију и пољопривреду централног Косова, као и да регулише водни систем. Другим речима, Газиводе су замишљене као огроман резервоар који је требало да промени целокупну водопривредну слику тог дела Косова.

Наш саговорник каже да Албанци никако не би могли да нађу алтернативу Газиводама.

Са албанске стране не постоји могућност изградње нечега што би заменило или компензовало Газиводе, из простог разлога што је североисточни део Албаније изузетно планински, а сливови се заправо уливају ка Јадранском мору, иако Ибар припада црноморском сливу.

Када се узме у обзир чињеница да су Газиводе грађене читавих пет година, логична је претпоставка да би, уколико би заиста започео пројекат иземе водотока Ибра, читав процес трајао далеко краће, закључује Обркнежев.

Милица Тркља/Спутњик