Влада Црне Горе још 2025. дала услове за соларну електрану код Острога

Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Црне Горе огласило се поводом информација о изградњи Соларне електране „Богетићи” и питања њеног утицаја на простор манастира Острог, наводећи да се локација будућег енергетског комплекса налази километрима ваздушне линије од манастира и да није у законом заштићеном подручју културних добара.

Реаговање Министарства уследило је након што је „Политика” прва отворила питање овог пројекта и јавности предочила размере планираног захвата, који се припремао током дужег временског периода, док су широј јавности детаљи о његовој величини, локацији и пратећој инфраструктури постали познати тек после нашег писања.

Из Министарства наводе да желе да отклоне недоумице које су, према њиховом тумачењу, настале након објављивања фотографија које не приказују стварну локацију електране.

„Предметна локација налази се у катастарској општини Повија и катастарској општини Богетићи и ваздушном линијом је километрима удаљена од манастира Острог”, саопштило је Министарство.

Истичу и да је Острог „један од највреднијих симбола Црне Горе и наше културне и духовне баштине”, због чега његова заштита, како наводе, мора бити заједнички интерес.

„Управо зато је важно да се о питањима која могу изазвати забринутост јавности говори на основу проверених чињеница, а не на основу фотографија које не приказују предметну локацију или информација које могу створити погрешан утисак о њеној заштићености, односно угрожености”, навели су из Министарства.

Међутим, суштина питања које је „Политика” покренула није ограничена на то да ли се соларни панели налазе непосредно уз зидине манастира нити на то да ли је одређена фотографија прецизно приказивала место будућих радова. Реч је о далеко ширем питању просторног преображаја подручја Богетића и Повије, у ширем амбијенту једног од најзначајнијих духовних и туристичких средишта Црне Горе.

Према документацији о којој је „Политика” писала, реч је о енергетском комплексу снаге око 67 мегавата, чији просторни обухват прелази милион квадратних метара и подразумева десетине хиљада соларних панела, интерне трафостанице, путну инфраструктуру, високонапонско постројење и прикључни далековод. Управо размере таквог захвата, а не тврдња да се електрана гради у порти Острога, биле су основ за питања која је наша редакција поставила.

Министарство сада први пут у реаговању детаљније објашњава институционални пут пројекта, наводећи да су урбанистичко-технички услови издати одлуком Владе Црне Горе на седници одржаној 13. марта 2025. године, након прибављања позитивних мишљења надлежних институција.

Посебно наглашавају да је позитивно мишљење дала и Управа за заштиту културних добара.

„Према званичном мишљењу тог органа, локација на којој се планира изградња соларне електране не налази се у законом заштићеном подручју културних добара, нити су на предметном простору евидентирана потенцијална културна добра”, саопштено је.

Та констатација, међутим, одговара на правно питање формалног статуса земљишта, али не затвара и питање ширег просторног, пејзажног и амбијенталног утицаја пројекта. Чињеница да одређена парцела није формално део заштићене зоне сама по себи не значи да јавност нема право да зна како ће велики енергетски комплекс утицати на простор који се у јавности, туристички и духовно непосредно везује за Острог.

Из Министарства додају да је, након испуњавања законом прописаних услова и прибављања сагласности на техничку документацију, инвеститору „ТМ Инвест” издата грађевинска дозвола.

„Министарство ће, као и до сада, поступати у оквиру својих надлежности и у складу са законом, уз пуно уважавање значаја заштите културне баштине и јавног интереса”, закључено је у саопштењу.

Реаговање Министарства тако потврђује неколико важних чињеница на које је „Политика” већ указала, да је пројекат у институционалној процедури најмање од почетка 2025. године, да је прошао низ државних инстанци и да је инвеститор у међувремену добио и грађевинску дозволу.

Управо због тога остаје суштинско питање због чега јавност о пројекту таквих размера, који мења простор на више од сто хектара у широј зони Богетића и Повије, готово ништа није знала све док „Политика” није објавила детаље из документације.

Није, дакле, спорно да Министарство има право и обавезу да исправи сваку нетачну представу о тачној позицији електране. Али исто тако, спор око једне фотографије не може заменити расправу о размерама читавог пројекта, његовом визуелном и просторном утицају, начину на који су доношене одлуке и степену у којем је јавност била укључена у процес који је трајао месецима, а практично остао изван њеног видокруга.

Политика