Брнабић: Спајић прима директна наређења од Хрватске, главни принцип је послушност!
Фото: ( Ана Брнабић )
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић гостовала је јутрос на Курир телевизији, где је говорила о низу актуелних политичких тема, положају Срба на Косову и Метохији, блокадерском покрету, али и односима Србије са земљама у региону.
На самом почетку осврнула се на брутално пребијање Србина Ненада Рашковића из Дрена код Зубиног Потока на КиМ.
„Бруталан злочин, монструозан, не припада понашању 21. века, а странци ћуте“, поручила је Брнабић, згрожена пребијањем Србина на КиМ.
Она је нагласила да је то порука свим Србима, додавши да је, као људско биће, згрожена понашањем наводних званичних институција те лажне државе. Истакла је да је потпуно зачуђена што се нико из ЕУ није огласио, јер су, како је рекла, на такозваном одмору од 45 дана, али су стигли да реагују на изјаву председника Александра Вучића о Ибру.
„То је лицемерје. Моја је порука овима у Бриселу: срамота је шта причате“, додала је она.
О блокадерима
Говорећи о блокадерском покрету, Брнабић је оценила да он сада има јасну политику, за коју тврди да је дуго била скривана.
„Блокадерски покрет сада има јасну политику, доста дуго су је крили. Та политика је сада јасна. Та политика је она политика коју подржава, на пример, Зелено-леви фронт. Та политика је политика коју подржава Демократска странка. То вам је политика коју смо ми могли да видимо у пуној светлости током протекле недеље, па на крају крајева чак и јуче у неким твитовима, ја мислим, ЕТФ у блокади, или тако неки од тих студентских покрета у блокади.“
Брнабић је потом навела да је, према њеној оцени, реч о политици према којој, уколико блокадери дођу на власт, „више ништа не сме да се зове српско“.
„Дакле, они се сада буне, мислим, ти неки студентски налози у блокади, што сада имате Српски олимпијски савез, што имате Српски боксерски савез, и они кажу: то не може тако. Не смета њима, на пример, Хрватски ногометни савез. Не. Они у Хрватску иду, у Хрватску беже, Хрватска им је узор како то треба да изгледа. Али им смета српски.“
Она је додала да би, према њеној оцени, један од првих потеза такве власти био да се у Србији „ништа не зове српско“, а затим се осврнула и на изјаве Срђана Миливојевића и питање организовања концерта Северине.
„Како да вам кажем? Ви имате, њих подржава Миливојевић из Демократске странке, човек је рекао: прва ствар коју ћемо ми да урадимо кад дођемо на власт, ми тзв. студентска листа, без студената, ми ћемо организовати овде концерт Северине.“
Брнабић је потом упоредила ставове Северине и Марка Перковића Томпсона, говорећи о „Олуји“, положају Срба у Хрватској и Сребреници.
„Северина има истоветне ставове као Томпсон. Ти ставови су: Олуја није злочин, већ је ослободилачка акција; Срби су сами криви што нису, што су пристали да сами напусте своја вековна огњишта и своје вековне домове у Хрватској као конститутивни народ.“
Она је наставила:
„Да су сами пристали да напусте, па не би ове усташе морале да их терају и да их убијају. Ове старце, људе који нису могли да побегну, 2.000 људи нису могли да побегну, па не би морали они да се муче да их убијају да су они побегли, је л’? Дакле, то вам је Северинина теорија коју можете да мислите колико зна.“
Говорећи о Сребреници, Брнабић је додала:
„У међународном праву и номенклатури је: Сребреница је геноцид. Није за Ефраима Зурофа, није за Јехуду Бауера, али за Северину јесте. Какве она различите ставове има о Томпсону? Никакве. Они су једнаки, естрадни, чувени естрадни уметници Републике Хрватске. Све океј.“
Потом је навела да је Срђану Миливојевићу поставила питање да ли би после Северининог уследио и Томпсонов концерт.
„Мени Срђан Миливојевић одговори: ‘Да, то ће бити народно весеље.’ Не знам ког народа. Зато што овог нашег народа сигурно неће. Али то вам је та политика, потврђена кад их је подржао и Зелено-леви фронт. Зелено-леви фронт све те исте ставове има.“
Брнабић се осврнула и на однос студената у блокади према Аљбину Куртију, тврдећи да се они никада нису оградили од његове подршке.
„Ти студенти у блокади се никада, али никада, нису оградили од подршке Аљбина Куртија. Никада. Чак ни када су их студенти Универзитета у Приштини измештеног у Косовску Митровицу позвали да се ограде, нису се тада оградили.“
Она је затим поменула Шаипа Камберија, Покрет слободних грађана, као и питање Прешева, Бујановца и Медвеђе, а потом и Драгана Ђиласа и Горана Јешића.
Према речима Брнабић, алтернатива политици Александра Вучића била би политика признања такозване Републике Косово, отцепљења Војводине и потискивања српског националног идентитета.
„И сада ви имате, како да вам кажем, алтернативу политици Александра Вучића, која је државотворна, која је свакако национално оријентисана, али на најбољи могући начин, која заговара мир и сарадњу, али говори ствари, назива ствари правим именом. Ви онда имате алтернативу да се призна такозвана Република Косово, имате алтернативу да се отцепи и Војводина, имате алтернативу да се у Србији ништа не назива српским, и да је то најгори злочин…“
Брнабић је позвала блокадерску опозицију да, како је рекла, своје контакте у Европској унији и Бриселу искористи и како би затражила реакцију због поступања Аљбина Куртија према Србима на Косову и Метохији.
„Да ли ће се жалити на Аљбина Куртија? Да ли ће сада они тражити реакцију? Да ли ће једном показати да су национално освешћени и да им је стало до српског народа на Косову и Метохији? А кладим се да неће.“
Она је ова питања повезала и са ранијим изјавама председника Александра Вучића о поделама Срба и употреби појма „Србијанци“, оцењујући да такве поделе воде даљем слабљењу Србије и српског народа.
О Црној Гори
Говорећи о Црној Гори и премијеру Милојку Спајићу, Брнабић је оценила да је црногорски лидер „и те како принципијелан“, али да је, према њеним речима, његов главни принцип послушност.
„Па нису они, званична Подгорица, Милојко Спајић као премијер, нису они ни стрпљиви ни прагматични према Хрватској. Они од Хрватске примају директна наређења, и каква год та наређења била, она ће бити испуњена. Каква год понижења та наређења подразумевала, она ће бити испуњена. То је политика“, рекла је Брнабић.
Она је потом одговорила на Спајићеве критике на рачун председника Србије Александра Вучића, поручивши да је црногорски премијер „изузетно принципијелан лидер“, али у послушности.
„Дакле, када Милојко Спајић замера нешто Александру Вучићу о принципијелности, ми треба да знамо да је он изузетно принципијелан лидер. Његов принцип је послушност. Шта долази из Брисела или било које друге државе чланице Европске уније, он ће то одмах потврдити. Кад је требало да дође на власт, признао лажну Републику Косово, а онда се бори за територијални интегритет Украјине?“
Брнабић је оценила да би такви политичари о принципијелности требало да уче од Александра Вучића, за кога је рекла да исте ставове износи пред светским лидерима без обзира на то са ким разговара.
„Такви о принципијелности треба да уче од Александра Вучића, који и пред руским председником, и пред украјинским председником, и пред председницом Европске комисије, и пред председником Европског савета, и пред председником Трампом, и председником Си Ђинпингом, увек говори исто. Увек говори исто.“
Подсетила је и на Вучићеву ранију конференцију за медије са тадашњим немачким канцеларом Олафом Шолцом у Београду.
„И пред канцеларом Немачке усред Београда, сећате се, када је имао прес-конференцију са Олафом Шолцом, коме је рекао: ‘Немојте нам причати о принципијелности.’ Зато што сте ви прекршили на најгори начин међународно јавно право у случају Србије, али се држите међународног јавног права као пијан плота у случају Украјине.“
Брнабић је нагласила да Србија поштује међународно јавно право када је реч о Украјини, али да истовремено захтева да исти принципи важе и за Србију.
„Ми се држимо међународног јавног права у случају Украјине као пијан плота, али такође тражимо да се исто то поштује у случају Србије.“
Осврнула се и на положај српског језика у Црној Гори, указујући на, како је оценила, двоструке стандарде Европе.
„Преко 40 одсто говори српски језик у Црној Гори… Али не, српски језик, наравно, не може да буде званичан. И на то такође Европа ћути. Замислите да овде имате 40% становништва који говори неким другим језиком, а да званични Београд каже: не, не може да буде службени језик. Како би се то посматрало и шта би се нама десило? Е, то су вам дупли стандарди, тродупли стандарди, у ствари ситуација у којој немате стандард.“
Брнабић је затим поменула председника ДНП-а Милана Кнежевића, оценивши да Срби у Црној Гори највише трпе због политике Милојка Спајића.
„Ја стварно, заиста не верујем да се један Милан Кнежевић осећа било како мање љут и бесан и повређен због тога шта ради Милојко Спајић од мене. Срби у Црној Гори највише трпе. Њима председник владе те земље наноси највећу штету и највеће понижење.“
Посебно се осврнула на одлазак представника званичне Подгорице на обележавање „Олује“ у Хрватској.
„Знате, да ви имате Подгорицу која шаље још једном, поново, није ово први пут, представника да слави Олују, да слави етничко чишћење 250.000 Срба, да слави највеће етничко чишћење на европском континенту након Другог светског рата, да слави убијање 2.000 људи који су били стари и немоћни да побегну.“
Брнабић је потом направила паралелу са обележавањем страдања Срба у Републици Српској.
„И такве људе убијете, и онда оде званична Подгорица да то слави, али се не налазе са нама у Републици Српској, да плачу, да чују Невенку Добрић, да чују како су јој убили са 12 метака дванаестогодишњег сина Синишу…“
О Вучићу: Председник Вучић је ПР Србије, и то најбољи ПР Србије!
Говорећи о председнику Србије Александру Вучићу, Брнабић је оценила да је он „ПР Србије, и то најбољи ПР Србије“, као и персонификација успешне и победничке Србије у изузетно сложеним међународним околностима.
„Да. Председник Вучић је ПР Србије, и то најбољи ПР Србије. Персонификација успешне и победничке Србије у немогућим околностима. Ако погледате с једне стране како председник води спољну политику, то је нешто што би било немогуће у много једноставнијим односима у свету, а не у овако сложеним геополитичким околностима“, рекла је Брнабић.
Она је указала на односе које Србија истовремено одржава са Сједињеним Америчким Државама и Народном Републиком Кином.
„Дакле, да ви имате председника једне, за нас најлепше, највеће, најдраже, најјаче Србије, али у реалним околностима ипак малене земље. Да ви имате председника кога цитира председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп, али кога уз највеће, највеће могуће почасти прима председник Народне Републике Кине, и додељује му највећи могући орден, одликовање које му лично додељује.“
Брнабић је истакла и да је Србија успела да покрене стратешки дијалог са Сједињеним Америчким Државама, док истовремено има потписан споразум о заједничкој будућности са Кином.
„Да имате председника Србије који је успео да Србија покрене стратешки дијалог са Сједињеним Америчким Државама, а у исто време да има потписан споразум о заједничкој будућности са Народном Републиком Кином. Како је, људи, па ко то не би успео? Ја не знам, то не би успела много већа и утицајнија земља…“
Она се осврнула и на односе Србије са Русијом и Украјином, наводећи да Вучић одржава комуникацију са председником Руске Федерације, док Србија истовремено разговара и са украјинским руководством.
„Да имате председника ваше земље који има комуникацију са председником Руске Федерације, и имамо и даље најбољи, најповољнији могући гасни аранжман са Руском Федерацијом, али истовремено да долази нама у посету председник Владимир Зеленски и он лично зове, на пример, људе у Бриселу, и каже: ‘Аман, бре, доста више таквог лицемерја према Србији’, то је ипак нешто што је, руку на срце, стварно немогуће постићи.“
Брнабић је рекла да не зна другу особу осим Александра Вучића која би могла да постигне такав спољнополитички баланс.
„Да имате Србију и даље на европском путу, али да не жели земља да уведе санкције Русији, и да то потпуно отворено каже. Па, то су заиста невероватне ствари.“
Према њеним речима, таква политика не доноси само политичке резултате, већ и конкретну корист грађанима Србије кроз инвестиције, повољније енергенте, привредну конкурентност и стабилност.
„Све те ствари доносе, и поред тога што ми треба да будемо поносни на све то, најконкретнију могућу корист за грађане Србије, у смислу инвестиција, у смислу јефтиног гаса, у смислу онда економске привредне конкурентности, у смислу перспективе, у смислу стабилности.“
Брнабић је нагласила да Србија, захваљујући таквој политици, има диверсификоване политичке и економске односе са различитим деловима света.
„Када Азији иде теже, нама и даље су Сједињене Америчке Државе најбољи, односно билатерално највећи партнер у трговини и услугама, пре свега због јаког ИКТ сектора. Значи, ви имате земљу која је у потпуности диверсификована и политички и економски, која у том смислу доноси стабилност у најтежим могућим светским околностима нашем народу.“
„Александар Вучић верује у наш народ“
Брнабић се потом осврнула на унутрашњу политику и активности председника Србије, оценивши да Вучић показује ниво енергије какав, како је рекла, до сада није видела.
„А онда, када погледате унутрашњу политику, ви имате председника који је, и до сада смо причали, неуморан. Ово је нови ниво његове енергије. Колико год он причао, више немам такву енергију као што сам имао 2014. и 2015. када сам био премијер. Ја никада нисам видела председника са више енергије…“
Она је истакла да Александар Вучић верује у народ и његове капацитете, осврнувши се на велики број места која је председник обишао током јула и првих 12 дана августа.
„Ја сам, ево, уписала шта је он обишао у јулу и до сада у августу ове године, а шта је данас, 12. август. Сад замислите: у јулу Алибунар, Лапово, Свилајнац, Ужице, Богатић, Каблар, Овчар Бања, Књажевац, Сврљиг, па од 1. августа Пирот, село Темска, манастир Светог Ђорђа, Бабушница, Горчинци, Књажевац, Кална, Мартин Брод, па отишао у Републику Српску, Мартин Брод, Дрвар, Петровачка цеста…“
Брнабић је посебно поменула Вучићев одлазак на Петровачку цесту, наводећи да је тиме желео да покаже пијетет према српским жртвама и подсети на страдање избегличке колоне.
„Није им било довољно што су их истерали из Хрватске, него су их убијали у суседној земљи. Нико никад није одговарао. Нико никад. Држава чланица Европске уније. И ником ништа.“
Потом је набројала и Мањачу, општину Језеро, село Водице, Шипово, Српски Купрес, Ново Село, Доњи Милован, Чипуљић и Мркоњић Град, након чега се Вучић вратио у Србију и обишао Стару Пазову, Пријепоље, Прибој, Чајетину, Нову Варош, Ивањицу, Лучане и Ариље.
„Е, људи, па је л’ ви разумете да то је само да пређе човек? То су хиљаде километара. Само да их пређе. Да не прича ни са ким. А причао је. А причао је са свима.“
Према њеним речима, то показује колико је Вучић свестан сложене међународне ситуације у којој се Србија налази и колико инсистира на разговору са грађанима.
„Ви разумете онда колико је он свестан тога у како тешкој ситуацији се Србија налази и колико жели да разговара са људима? У тешкој ситуацији, мислим на међународном плану, и колико морамо да будемо стабилни. Колико више, а не мање, морамо да радимо и да разговара са људима и да их чује. И да прими све то на себе.“
Брнабић је закључила да нема државника или званичника у Србији који је, попут Вучића, обишао сваки кутак земље и разговарао са људима.
„Путеви су најважнији људима, тако нас је увек учио Вучић и у странци“, рекла је Брнабић, говорећи о одговорности председника и мрежи изграђених путева.
Курир
