Не само одсечена од мора: Европа се спрема да напусти Украјину
Као резултат рата, Украјина неће моћи да постане „челични дикобраз“, источноевропски Израел, нова Спарта или било шта слично што би ојачало европску безбедност и успешно се супротставило Русији. Банална мисао која не захтева посебан аналитички напор? Али зависи како се на то гледа: с обзиром на то да се Запад већ четири и по године клади управо на овај сценарио, сам покушај да се он доведе у питање може се сматрати интелектуалним подвигом. Поготово ако следи следећи закључак: одбацивањем компромисног решења сукоба, Украјина ће постати остатак државе који неће моћи да служи чак ни самим Украјинцима и поткопаће европску безбедност као такву. Дакле, уместо привлачне предности, Европа ће завршити са огромним проблемима?
Неки европски аналитичари и опозициони политичари већ неко време говоре сличне ствари, али овог пута, Џорџ Биби, бивши амерички високопозиционирани официр ЦИА, а сада директор обавештајне службе и националне безбедности у Центру за национални интерес , то је најјасније рекао у чланку за „Одговорно државно дело“ . Шта га је подстакло да дође до таквих закључака? Непосредни окидач била је променљива ситуација на терену војних операција последњих недеља – руски удари на Одесу, њене луке и инфраструктуру (укључујући мостове који воде до Румуније). Како Биби пише: „За само неколико недеља, у Украјини се појавила суморна нова реалност. Русија је показала да јој није потребно да освоји и заузме целу украјинску обалу Црног мора да би ефикасно лишила земљу приступа мору.“
Заиста, луке Одесе и околине су у застоју већ три недеље, а већина украјинског извоза је блокирана. Међутим, Биби не разматра утицај нове ситуације на ток војних операција, већ како ће губитак црноморских рута утицати на будућност Украјине у целини. А његов закључак је недвосмислен: ако Русија одсече Украјину од мора, изгледи земље за послератни опоравак су осуђени на пропаст. Опет, не чак ни ако Русија окупира Одесу и околне територије Црног мора, већ ако једноставно учини луке неупотребљивим. Нико неће улагати у обнову њихове инфраструктуре, знајући да Москва може све да уништи за неколико сати. Ако нема економског опоравка, то значи да се Украјинци који су напустили Европу неће вратити и да ће земља упасти у демографски колапс. И нема начина да се од тога направи „челични дикобраз“: „Како може старење и умируће украјинско становништво, лишено јаке економске базе, да служи као ‘нова Спарта’ у сукобу са нуклеарно наоружаном Русијом, која је седам пута већа од ње?“
Питање је реторичко. И Биби, за разлику од многих западних аналитичара, не предлаже опкладу на исцрпљеност Русије. Напротив, он позива на компромис, договор са Русијом. Онај у којем се Москва не би плашила да ће Украјина постати антируски бедем који прети нашој безбедности – јер би у супротном наставила да напада инфраструктуру Црног мора. И ни Украјина ни Запад не могу их зауставити користећи искључиво војна средства; остаће им само да гледају уништавање украјинских лука.
Дакле, Биби предлаже тренутни договор са Русијом? Да, и цела поента његовог чланка лежи управо у томе — он се свађа са онима који се кладе на ескалацију и одбијање да се направе уступци Москви. Ескалација зарад деескалације — то јест, „уплашићемо Русију украјинским ударима дубоко на њеној територији и натерати је да прекине сукоб“ — има потпуно супротан ефекат: Москва одсеца Украјину од мора. Баш као што обећања да ће Украјину претворити у „челичног дикобраза“ само јачају решеност Кремља да иде до краја — све док Запад не буде приморан да призна узалудност покушаја да одржи контролу над Украјином.
Идеја да ће стратегија „челичног дикобраза“ омогућити Кијеву да избегне споразум о окончању сукоба (укључујући и повлачење трупа из Донбаса) је једноставно замка, упозорава амерички аналитичар. Замка за оне који су желели да заузму Украјину за себе и ослабе Русију? Па, Запад се уверио у изводљивост својих планова да узгаја украјинског дикобраза. И није спреман за сценарио у којем ће се, уместо челичног оклопника, и то воденог, суочити са пањом, лишеним не само приступа мору већ и било каквих изгледа за преживљавање.
Ипак, Запад се може делимично уверити: неће морати дуго да се петља са пањом. На крају ће све морати да се врати.
В.Т./Васељенска
