Раскринкан сценарио за север КиМ: КФОР корак по корак предаје терен Куртију

принтскрин
Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун изнео је тешке оптужбе на рачун КФОР-а, тврдећи да је међународна мисија практично променила мандат који јој је поверен Резолуцијом 1244. Он сматра да се део надлежности постепено пребацује на приштинске безбедносне структуре и тврди да иза тога постоји договор КФОР-а и Аљбина Куртија.
Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун оценио је да је КФОР самостално „реконфигурисао“ свој мандат и да је улогу очувања безбедности на Косову и Метохији, коју је добио на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН, претворио у нешто сасвим друго.
Према његовим тврдњама, КФОР сада практично доприноси очувању институција у Приштини, уместо да свој мандат користи за заштиту безбедности свих грађана.
Дрецун је о томе говорио коментаришући случај Ненада Рашковића из Зубиног Потока, који је, према наводима српске стране, претучен од стране припадника тзв. косовске полиције, након чега је пребачен на лечење у Клинички центар у Београду.
Он очекује да ће Еулекс случај посматрати „са дистанце“, евентуално издати саопштење, док је КФОР, како тврди, практично опрао руке од свега.
„Који је уопште мандат КФОР-а?“
Дрецун је одбацио образложење да КФОР нема мандат да се меша у спровођење закона, тврдећи да се у случајевима насиља над Србима не може говорити о обичном спровођењу закона.
„Кажу, није њихов мандат да се мешају у спровођење закона. Али ово није спровођење закона, ово је терор који спроводе они који би требало да штите управо те грађане“ – рекао је Дрецун за Тањуг.
Потом је јавно поставио питање команданту КФОР-а, турском генералу Озкану Улуташу.
„Шта радиш на Косову и Метохији? Обезбеђујеш транспорте, смртоносно оружје за такозване косовске снаге безбедности? Штитиш их?“ – упитао је Дрецун.
Према његовим речима, додатну забринутост изазивају најаве интензивније сарадње КФОР-а са тзв. косовском полицијом, као и могуће укључивање приштинских структура у обезбеђивање манастира Високи Дечани и моста на Ибру.
Дрецун упозорава на следећи корак
Дрецун сматра да би следећа фаза могла да буде омогућавање тзв. косовским безбедносним снагама да уђу на север Косова и Метохије и тамо буду трајно стациониране.
„Још ће доћи много тога на ред. И вероватно ће дозволити да косовске снаге безбедности уђу на север Косова и да се тамо стално стационирају. Који им је мандат? Хајде нека одговоре“ – рекао је.
Он је подсетио да представници КФОР-а свој мандат заснивају на Резолуцији 1244, али тврди да је тај мандат у међувремену промењен без сагласности Савета безбедности УН.
„Ви сте, господо, реконфигурисали свој мандат сами, без одобрења Савета безбедности“ – рекао је Дрецун.
Према његовој оцени, мандат намењен очувању безбедности претворен је у механизам којим се штите институције у Приштини.
„Зашто дозвољавају долазак других војски и наоружања?“
Дрецун је поставио и питање због чега КФОР, уколико је према Резолуцији 1244 међународна безбедносна сила на КиМ, дозвољава присуство припадника страних војски који нису део његове мисије, као и транспорте наоружања.
Као један од највећих проблема издвојио је, како тврди, некажњивост припадника тзв. косовске полиције оптужених за насиље над Србима.
Према његовој оцени, постоји образац деловања којим се Србима стварају неподношљиви услови за живот и подстиче њихово исељавање.
Дрецун тврди да је за последњих пет година 18 одсто Срба са севера КиМ отишло управо због таквих притисака.
Он је ситуацију описао као комбинацију „институционалног“ и „физичког терора“, тврдећи да се Срби претварају у грађане другог реда, док физичко насиље, према његовим речима, спроводе поједини припадници полицијских и специјалних јединица Приштине.
Дрецун: Истраге су само про форме
Председник Одбора за КиМ критиковао је и начин на који се истражују пријаве против припадника тзв. косовске полиције.
Како тврди, оштећени се током поступака доводе у ситуацију да пред полицајцем којег оптужују за насиље треба да потврде да их је управо он напао.
Дрецун сматра да је тешко очекивати да ће жртве у таквој атмосфери отворено говорити због страха од могућих последица по њих и њихове породице.
„Неће бити никакве озбиљније истраге. Про форме се све то ради“ – оценио је.
Позвао се и на наводе Српске листе према којима је у последње време претучено још седморо људи, тврдећи да се такви догађаји не евидентирају као етнички мотивисано насиље.
Говорећи о случају Ненада Рашковића, Дрецун је рекао да, према његовом мишљењу, није реч о изолованом инциденту.
Тешке оптужбе на рачун Куртија и Свечље
Дрецун је одговорност за такву атмосферу приписао властима у Приштини, посебно Аљбину Куртију и министру унутрашњих послова Џељаљу Свечљи.
Он тврди да понашање појединих полицајаца указује на постојање политичке директиве да се Срби малтретирају и застрашују, уз уверење да починиоци неће одговарати.
Истовремено је нагласио да Резолуцију 1244 сматра кључним међународноправним основом за одбрану територијалног интегритета Србије на Косову и Метохији.
Дрецун је рекао да Србија на КиМ нема силу којом би могла непосредно да заштити српско становништво и да зато своју политику мора да заснива на дипломатским активностима, инсистирању на међународном праву и помоћи Србима да опстану.
„Постоји план између НАТО-а и Куртија“
Коментаришући смањење бројног стања КФОР-а, Дрецун је изнео тврдњу да је реч о договору НАТО-а, односно КФОР-а, са Аљбином Куртијем.
Према његовој оцени, план је да се део задатака КФОР-а постепено преноси на приштинске безбедносне структуре.
Као примере навео је Високе Дечане и мост на Ибру, а сматра да би крајњи циљ могао да буде трајно стационирање тзв. косовских безбедносних снага на северу КиМ.
„Немам никакву дилему да је то постигнут договор и да је то план између НАТО-а са једне стране, односно КФОР-а, и Аљбина Куртија и привремених институција самоуправе“ – закључио је Дрецун.
Ало.рс

Поштовани Дрецуне, немојте стално да „раскринкавате“ – одавно је све раскринкано дајте
решење а кад то кажем не мислим да је тема за новине већ мислим да има милион варијанти
које би могле бити примењене у самодбрани угроженог српског становништва. Хитлер је био
светска пошаст и држао је, једно време, пола света под окупацијом па смо изналазили начине
како да пружамо отпор што су радили и други окупрани народи у Европи. Више нема статуса кво*
већ се за овај злочиначки акт мора, на ова или онај начин, применити одмазда. И питање; зашто
ми не хапсимо Шћипетаре, злочинце, по Европи и тражимо размену за наше утамничене људе.
Па тако је МОСАД радио после рата.