Снимак који руши тврдње из „Утиска недеље”: Дечак у плавом шортсу није био случајни пролазник

Тврдње да је малолетник у плавом шортсу, један од актера догађаја у Ваљеву 14. августа, био потпуно невин, да није пружао никакав отпор и да се само нашао у погрешно време на погрешном месту, поново су доспеле у средиште пажње након објављивања снимака догађаја који, према материјалу доступном јавности, озбиљно доводе у питање такву верзију дешавања.

Посебну пажњу изазвале су раније тврдње мајке малолетника Јелене Вилотић, али и адвокатице која је у емисији „Утисак недеље” говорила о дечаку у плавом шортсу као о жртви невиђене бруталности полиције.

Вилотићева се у јавности представила речима:

„Ја сам Јелена Вилотић, радим као васпитач већ 22 године и мајка сам малолетног дечака који је претучен 14. августа од стране полиције на улицама Ваљева.”

Убрзо потом у телевизијској емисији говорило се управо о малолетнику у плавом шортсу.

На питање водитељке да ли је реч о једном од њених клијената, адвокатица је одговорила потврдно, а потом изнела низ категоричних тврдњи о његовом понашању.

„Ово је момак, видели сте га на филму. Дакле, он је доживео невиђену бруталност полиције. Он је чак подигао руке и рекао: ‘Ја сам малолетан. Нисам ништа крив’”, навела је она.

Ту се, међутим, није зауставила.

„Ове жртве у Ваљеву апсолутно нису пружале никакав отпор нити су нападале службена лица. Штавише, већина њих уопште није ни била на протесту. Дакле, нашли су се у погрешно време на погрешном месту”, рекла је адвокатица.

Управо је последња тврдња сада доведена у питање снимцима догађаја снимљеним из ширег угла, на којима је малолетник у плавом шортсу посебно означен и његово кретање може да се прати у контексту читавог инцидента.

Због тога се прича о дечаку који је наводно био тек случајни пролазник и који са дешавањима није имао никакве везе више не може представљати као неспорна чињеница.

То је посебно важно јер је јавности првобитно понуђена изразито једнострана слика, малолетник који подиже руке, говори да није крив и потом постаје жртва полиције, док је све што је претходило том тренутку практично избачено из наратива.

А управо је контекст кључан за утврђивање онога што се у Ваљеву догодило.

Није спорно да се поступање полиције према сваком лицу, а нарочито према малолетнику, мора утврђивати у складу са законом и да евентуално прекорачење овлашћења мора бити испитано. Али исто тако није прихватљиво да се из читавог низа догађаја издвоји само последњи тренутак и на основу њега неко прогласи потпуно невиним, док се његово претходно понашање прећуткује.

Управо на томе почива главна контрадикција између телевизијског наступа и ширег снимка дешавања.

Адвокатица је тврдила да малолетници апсолутно нису пружали никакав отпор нити су нападали службена лица, а прича о дечаку у плавом шортсу додатно је грађена на тврдњи да се он тек случајно затекао на лицу места.

Истовремено је рекла да су против четворице малолетника поднете кривичне пријаве.

„Поднели су чак кривичну пријаву против четири малолетника… Од тих малолетника су сви брутално претучени и то је онај један дечак у филму”, навела је она.

Само постојање кривичне пријаве, наравно, не представља доказ кривице. Али ни телевизијска тврдња адвоката или родитеља не представља доказ невиности.

Зато је посебно проблематично што је у делу јавности случај представљан готово без икакве резерве – као пример полицијског напада на дете које није имало никакве везе са нередима.

Снимци који су накнадно дошли у фокус јавности руше управо ту црно-белу конструкцију.

Уместо питања шта се све догодило пре полицијске интервенције, јавности је понуђена само слика њене завршнице. Уместо целог контекста, издвојена је једна сцена. Уместо утврђивања чињеница, унапред је успостављена подела на невину децу и бруталну полицију.

Таква конструкција нарочито добија на тежини када се има у виду да је реч о малолетнику, чији је случај коришћен као један од најемотивнијих аргумената у осуди полицијског поступања у Ваљеву.

Мајчина забринутост за дете је разумљива. Улога адвоката јесте да брани свог клијента. Али јавни наступ у телевизијској емисији, у којем се категорички тврди да неко није пружао отпор, није нападао полицију и да се случајно нашао на лицу места, подлеже истој провери чињеница као и свака друга јавна тврдња.

А када се појави шири снимак догађаја, онда се више не може очекивати да јавност верује искључиво једној, пажљиво изабраној сцени.

Због тога је случај дечака у плавом шортсу постао и питање начина на који се један догађај представља јавности – шта се показује, шта се прећуткује и да ли се од појединачног кадра намерно прави политички симбол.

Коначну оцену евентуалне кривичне одговорности могу дати једино надлежни органи. Али једно је већ јасно, верзија према којој је реч о потпуно невином малолетнику који се ни крив ни дужан случајно затекао усред догађаја више не може да се прихвата без критичког преиспитивања.

Управо зато снимак из Ваљева представља озбиљан ударац наративу који је данима грађен о невином дечаку у плавом шортсу. Оно што је јавности представљано као неспорна истина сада мора да се суочи са целокупним током догађаја, а не само са пажљиво одабраним секундама снимка.

Политика