БЛОКАДЕРИМА СМЕТАО „КОРУМПИРАНИ СИСТЕМ“, А ФУНКЦИЈЕ НИСУ: Ђокић и сарадници смењени из управних одбора државних институција

Вест да је Влада Србије разрешила Владана Ђокића, Небојшу Бојовића и Владимира Филиповића дужности у управним одборима Института за архитектуру и урбанизам Србије и Агенције за просторно планирање и урбанизам отворила је питање које се током вишемесечних блокада готово није постављало – какав је заправо однос истакнутих представника блокадерског покрета према државном систему који тако оштро критикују?

Како је објавила телевизија Н1, Влада Србије донела је одлуку о њиховом разрешењу из управних одбора две државне институције.

На друштвеним мрежама убрзо је уследила оштра реакција, а у центру пажње нашао се очигледан раскорак између јавне реторике и функција које су до сада обављали.

Месецима се из блокадерских кругова говори о „корумпираном систему“, институцијама које не функционишу и држави против које се треба борити. Ипак, испоставља се да су поједини истакнути актери тог покрета све то време били део управних структура државних институција.

„Дакле, до јуче буквално, вође блокадера су били део управних одбора и узимали озбиљну апанажу за то“, наводи се у једној од реакција на друштвеним мрежама.

Систем није ваљао, али оставке нису стизале

Управо ту се отвара најнепријатније питање. Ако је систем заиста толико неприхватљив колико се месецима представља у јавним наступима, због чега функције у институцијама тог истог система нису напуштене добровољно?

Посебно је упадљиво што, према објављеним информацијама, није реч о оставкама. Била је потребна одлука Владе Србије да би Ђокић, Бојовић и Филиповић били разрешени.

„Они који причају ‘руке су вам крваве’, ‘корумпирани систем’, ‘хорор и ужас’, су колико до јуче били део система и зарађивали од тога не мале паре. И смењени су, нису дали оставке“, истиче се у реакцији.

То битно мења слику која се месецима гради у јавности. Једно је критиковати власт и државне институције, што је легитимно право сваког грађанина, а сасвим друго истовремено представљати читав систем као неприхватљив, а задржавати функције у институцијама које су његов саставни део.

Против државног система, али из његових управних одбора

У случају Владана Ђокића ово питање добија додатну тежину због његове све израженије јавне и политичке улоге током блокада факултета. Ђокић се одавно више не појављује у јавности искључиво као ректор Универзитета у Београду, већ као један од највидљивијих актера дешавања која су добила јасан политички карактер.

Зато разрешење из управног одбора једне државне институције није само кадровско питање.

Оно отвара много једноставније питање: ако је државни систем био толико лош да га је требало рушити блокадама и протестима, зашто се из његових институција није изашло својевољно?

Оставка би представљала доследност сопственој реторици. Разрешење, међутим, показује нешто сасвим друго – да функције нису напуштене све док их држава није одузела.

Информер