НЕМАЧКА ПЛАЋА ЦЕНУ ПОГРЕШНИХ ОДЛУКА: Милитаризација или нешто друго, шта је ослабило најјачу европску економију

Економска криза у Немачкој прети да ову државу избаци са листе индустријски најјачих сила а узрок кризе могао би да се крије у намери немачке владе да сву енергију усмери у војни сектор који би онда наводно извукао друге области из провалије, сматра бивши амбасадор Милован Божиновић.

Нема више илузија, немачка економија пуца по шавовима а највећи терет носи средња класа и мали предузетници. Политика Фридриха Мерца нашла се на удару критика јер није донела конкретно олакшање онима који заправо држе немачку економију малим фирмама.

У Немачкој без посла три милиона људи

Бројеви су брутални: У 2025 години забележено је 24.064 банкрота фирми, највише од 2014. године. А према речима лидера АФД-а Алис Вајдел, фирме у Немачкој пропадају на сваких 20 минута!

Чак 266.000 малих и средњих предузећа планира затварање а укупно је 465.000 бизниса прошле године ушло у кризу. Економисти упозоравају да су реформе слабе и недовољне. Високи трошкови енергије, порези и бирократија гуше фирме. Незапослено је више од три милиона људи.

Немачка, дугогодишња локомотива европског развоја, суочава се са огромним привредним земљотресом који прети да трајно угаси још 400.000 радних места услед оштрог пада индустријске производње и драстичног смањења извоза, финансијског помагања Кијева и украјинских избеглица, као и енергетских последица изазваних санкцијама Русији и последицама рата на Блиском истоку.

Дипломата и бивши амбасадор у Немачкој Милован Божиновић каже да немачки канцелар Мерц сматра да ће подизањем наменске индустрије успети да поврати или ублажи економску кризу у Немачкој.

„Чињеница је да је Немачка у привредној кризи, и та чињеница се најмање десет година помиње и разматра. Она се пре 10 година у време Ангеле Меркел наговештавала, сад је постала непобитна и мерљива статистичким подацима. Немачка влада под Мерцом је дошла на власт са тврдњом да ће у духу некадашњих немачких конзервативних политика ЦДУ извести Немачку из актуалне кризе. Међутим, очигледно је да грађани у то не верују. Реакција је врло непопуларна у Немачкој и изгледа да то шта Мерц и његова влада предузимају није убедило грађане да је то пут ка неком заиста трајнијем оправку Немачке,“ напомиње Божиновић.

Мерцова идеја да кроз јачање војне индустрије покрене читав привредни раст Немачке и то да онда буде неки излаз из кризе, неки „Њу дил“ је, напомиње наш саговорник, већину Европе забринула, а не охрабрила.

„Иако знамо да ако је Немачка у кризи, онда је и цела Европска унија у некој кризи, негде више, негде мање. Значи да је опоравак Немачке императив целе Европске уније, али овај пут који су они изабрали не делује да охрабрује друге земље у Европи. Плус, Немачка је уз ово дала тврдњу која је врло политички интригантна – а то је да хоће да буде највећа европска сила у погледу конвенцијалног оружја, значи, сваке врсте оружја осим атомског. То је узето здраво за готово, а да Немачка није објаснила зашто хоће да буде најјача. Јер, ако вам неко каже ја ћу сад да будем најјачи, основна политичка култура при нормалним условима јесте да вам се објасни зашто,“ каже Божиновић.

Мерц хоће да Немачка постане војна сила

Наш саговорник констатује да ако неко хоће да буде најјачи у војној индустрији, онда он одустаје од идеје колективне безбедности, што је најдрагоценија европска идеја.

„Суштински то би могло да значи да су они напустили идеју о колективној безбедности као најбољег модела за Европску унију и европску општу безбедност … Немачка у овом моменту мисли да ће бити мирна ако буде јака у овој привредној сфери. То је заправо фрапантна изјава, која сумњам да је иког у Европи обрадовала. Јер ако сте војно најјачи, онда ће бити да имате и неке циљеве који су у вези са тиме. Сад који су то и какви циљеви, то не знам. Значи, немачка привреда јесте у кризи, то је истина и то је тема која се разматра јер не тангира се на крају крајева само Немачка, него и читава Европска унију. Излаз из те кризе је врло проблематичан јер подразумева да ће се на крају из тога испилити Немачка као најјача конвенционална војна сила Европе,“ наводи наш саговорник, уз напомену да то реално води у дугу тему.

Божиновић се посебно осврнуо на однос Немачке према Украјини.

„Није јасно како може такав један сукоб бити немачки императив, ако нема директне везе са Немачком! Осим ако неко има неке амбиције према том рату, па вам је потребна Украјина као инструмент за неке ваше планове према Русији. Али то је сад већ осетљив и клизав терен. Немачка јавност није заинтересована да финансира овакав рат, са очигледним изгледима да буде само још гори, тежи, па ће бити потребно још више пара. Много лоше је одјекнуло да украјинске избеглице имају исти статус као грађани Немачке који су нижег имовног стања. Нема више нико осим у структурама ЦДУ и делом код Зелених, интересовања да и даље троше паре за помоћ Украјини,“ закључује наш саговорник.

С друге стране, грађани Немачке су суочени са високим трошковима и спорим привредним растом, поједини пословни лидери разматрају пресељење пословања или барем инвестиција у иностранство.

Украјинска криза није фокус грађана

Нова економска криза у Немачкој уследила је и са губитком кинеског тржишта, али и технолошким заостајање и прекидом дотока јефтиних руских енергената што је катастрофалан ударац држави која је деценијама уназад свој успех градила на снажној трговини.

Анализирајући стање у најугроженијим секторима, извесно је да кроз највећу агонију тренутно пролазе ауто-индустрија, хемијски гиганти и грађевинска оператива, а страх од масовних отпуштања једнако деле и бројни радници пореклом из Србије.

Некадашњи лидери попут Фолксвагена и Мерцедеса боре се са нелојалном конкуренцијом јефтиних кинеских електричних возила, велике корпорације као што је БАСФ своја нова постројења и капитал масовно пребацују у Кину и Сједињене Америчке Државе. Истовремено, због енормног раста цена репроматеријала, изградња преко потребних стамбених објеката је готово обустављена, а целокупна грађевинска индустрија сведена је искључиво на послове реконструкције и обнове.

Француска, Брисел и Европска унија врше огроман притисак на званични Берлин, очекујући да Немачка под хитно трансформише свој модел и из трговинске прерасте у водећу инвестициону силу. Иако немачки политичари убрзано трагају за новим тржиштима, о чему сведочи и недавна посета привредне делегације Индији, проналазак алтернативних енергетских решења, стратешких сировина и стручне радне снаге остаје кључни услов за спасавање европске економије у ери сурове дигитализације и вештачке интелигенције.
Губитак радних места

Произвођач баштенског алата Гардена из Улма наводно планира да део пословања пресели у Чешку, чему би претходило укидање око 250 радних места у Немачкој. Такође, промену пословања и пребацивање бизниса у иностранству, планира и хемијски гигант БАСФ.

Прошле године интернет магазин посвећен финансијама је објавио да је „немачка индустријска криза у пуном јеку“, позивајући се на податке Савезног завода за статистику за период од 2018. до 2023. године. Новији подаци још нису доступни.
Према тим подацима, између 2021. и 2023. године око 1.300 немачких компанија део пословања је преселило у иностранство.
Због тих пресељења се процењује да је изгубљено око 50.800 радних места, а многи су страховали да ће се тај тренд наставити или чак убрзати због високих трошкова енергије и рада.

Прогнозе и анализе

Удружење немачких привредних комора (ДИХК), на основу истраживања пословне климе, спроведеног почетком 2026. године, навело је да су трошкови пословања за немачку индустрију достигли рекордни ниво, због чега многе компаније планирају већа улагања у иностранству.
Према ДИХК-у, 43 одсто индустријских компанија планира инвестиције у иностранству ове године, а разлози су јасни – раст трошкова, структурни проблеми и слаби услови.

Раније су улагања у иностранство углавном служила ширењу пословања и отварању нових тржишта, што је често јачало и пословање у самој Немачкој, а сада компаније мењају тржиште рада пре свега због смањења трошкова.

Немачка је мењала и дестинације за пресељење производње, па је Северна Америка мање привлачна, док расте интересовање за Азију, а упркос свему, еврозона остаје најважнија дестинација за немачке инвестиције.

Чак 64 одсто немачких компанија улаже управо у земље еврозоне, јер заједничко тржиште, јединствена валута и стабилни услови пословања представљају важну предност, нарочито у време геополитичке неизвесности.

Спутник