Милан Ст. Протић позвао на блокаду Београда: Не можемо више регуларним путем, једини начин рушења Вучића је улица

Милан Ст. Протић, један од јавних подржавалаца блокадерског покрета, поручио је у емисији „Без устручавања” да, према његовом виђењу, политичке промене више нису могуће „регуларним путем”, већ да је једини преостали облик отпора – улица.

Протић је отишао и корак даље, говорећи о могућности непризнавања изборног исхода и масовне блокаде Београда све док не буду испуњени захтеви противника власти.

„Једини отпор који постоји, то је улица. Све друго… нема ефекта. Нажалост, ми смо искорачили из ситуације која може да се промени регуларним путем. Можда грешим. Дај боже да грешим”, рекао је Протић.

Говорећи о изборима, он је навео да, по његовом мишљењу, није пресудно да ли ће њихове резултате признати Брисел, већ како ће се према њима поставити део грађана Србије.

„Не зависи то од признања избора од Брисела. То признање зависи од нас овде. Ако ми нећемо то да признамо, и спремни смо да изађемо на улицу и да га у томе спречимо бројем, онда ту нема одговора”, казао је Протић.

Он је потом изнео тезу да ни државни апарат не би могао да се супротстави довољно великом броју демонстраната у престоници.

„Ни војска, ни полиција, ни хулигани, ни криминалци, ништа му не вреди. Са триста хиљада људи на улицама Београда, сви су беспомоћни. Сви. Укључујући и њега”, рекао је Протић, алудирајући на председника Србије Александра Вучића.

Према његовим речима, кључно је питање да ли су противници власти спремни на дуготрајну блокаду главног града.

„Питање је само да ли смо ми на то спремни, да, без отпора, без сукоба, без насиља… блокирамо Београд док год се не испуни оно што ми захтевамо”, навео је Протић.

Таквим ставом Протић је практично изложио модел политичког деловања у којем се, уколико противници власти не прихвате изборни исход, тежиште борбе пребацује са институција на улицу и масовну блокаду престонице.

У истом гостовању Протић је говорио и о студентском покрету, оцењујући да поједине поруке које се представљају као студентске, по његовом мишљењу, нису написали сами студенти.

„Јасно се види да то није писала студентска рука. Ни језик, ни тон, ни ставови нису студентски. Тако млади људи нити пишу, нити размишљају. Притом има израза за које се кладим да наша студентарија уопште не зна шта значи. Дакле, писала је туђа рука”, казао је Протић.

Он је додао да су студенти, како је рекао, подложни утицају старијих актера који делују из позадине.

„То вам, ако сам ја у праву, говори да су студенти, као и сви млади људи, подложни утицајима старијих из сенке”, закључио је Протић.

Политика