Ђокић и Бојовић из државног института примили 4,83 милиона

Нови подаци о примањима челних људи Универзитета у Београду отварају питање односа између њиховог све израженијег политичког ангажмана и функција које су истовремено обављали у институцијама чије руководство именује држава.

Према подацима достављеним редакцији „Политике”, ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић и проректор Небојша Бојовић само су по основу ангажмана у Управном одбору Института за архитектуру и урбанизам Србије од 2024. до 2026. године примили укупно 4.830.985 динара.

Реч је, према истим подацима, о приходима одвојеним од њихових редовних примања на Универзитету у Београду.

Владан Ђокић, који је био члан Управног одбора Института, по том основу је 2024. године примио 674.533 динара, током 2025. године 844.344 динара, док је за 2026. годину, до престанка функције, наведено 593.496 динара. Укупно је реч о 2.112.373 динара.

Још већа примања имао је Небојша Бојовић, који је био председник Управног одбора. Према подацима достављеним „Политици”, Бојовићу је 2024. године исплаћено 858.090 динара, 2025. године 1.070.568 динара, а током 2026. године 789.954 динара. За посматрани период то је укупно 2.718.612 динара.

Да Ђокић и Бојовић нису били тек формално повезани са Институтом потврђују и званични подаци те установе, на чијој интернет страници је Бојовић наведен као председник Управног одбора, а Ђокић као његов члан.

Посебну тежину овим подацима даје чињеница да су обојица у истом периоду били међу најистакнутијим представницима руководства Београдског универзитета у његовом сукобу са државним властима. Ђокић је ту позицију временом претворио и у отворени политички ангажман, потврдивши 16. јула ове године да је прихватио да буде кандидат на изборној листи студената у блокади.

Тако се отвара и питање које до сада готово да није било у средишту јавне расправе: како су функционери Универзитета, док су месецима најоштрије критиковали власт и државне институције и подржавали протестни покрет, истовремено остајали на функцијама у управљачким телима државних институција и примали накнаде за тај ангажман.

При томе, ни Ђокић ни Бојовић нису сами напустили функције у Институту.

Влада Србије их је разрешила тек на седници 13. августа. Бојовић је разрешен дужности председника, а Ђокић дужности члана Управног одбора Института за архитектуру и урбанизам Србије. Одлука је потом објављена у „Службеном гласнику”.

Управо та чињеница даје целој причи додатну политичку димензију. Ђокић је у јавним наступима оштро критиковао власт, подржавао студентски протестни покрет, а потом и прихватио место на њиховој будућој изборној листи, али се током тог периода није одрекао места у Управном одбору Института нити накнаде која је уз ту функцију ишла. Бојовић је, као један од најближих Ђокићевих сарадника у управи Универзитета, такође остао на месту председника Управног одбора све док га Влада није разрешила.

Званични подаци потврђују и да су обојица истовремено имала редовне академске позиције: Ђокић је професор Архитектонског факултета и ректор Универзитета у Београду, док је Бојовић професор Саобраћајног факултета и проректор за међународну сарадњу.

Због тога цифра од готово пет милиона динара није само питање висине накнада, већ и политичке доследности. Док је у јавности грађена слика оштрог сукоба са „системом”, двојица високих функционера Универзитета све до одлуке Владе остала су део управљачке структуре једне државне институције.

Према подацима достављеним „Политици”, само Ђокићу и Бојовићу је у периоду од 2024. до 2026. године по том основу исплаћено 4.830.985 динара. Са својих функција нису отишли сами – разрешила их је Влада Србије.

Политика