У „Данасу” отворена идеја о укидању минималца за раднике у Србији

Фото: ( Политика )
У листу „Данас” објављен је ауторски текст у којем се отворено заговара идеја да законом загарантована минимална зарада практично више не постоји, уз тезу да висину плата не треба да одређују држава и Социјално-економски савет, већ искључиво тржиште и послодавци.
Текст Мише Бркића, објављен под недвосмисленим насловом „Минимална зарада треба да буде 0,00”, далеко превазилази полемику о томе колико би минималац у Србији требало да износи. У њему се доводи у питање и само постојање институције минималне зараде, једног од основних механизама којима држава штити најслабије плаћене раднике.
Аутор тврди да је конкуренција међу послодавцима, а не одређивање зарада у Социјално-економском савету оно што треба да штити запослене од експлоатације. Истовремено поручује да власник предузећа није у обавези да било ком раднику обезбеђује достојанствен живот, већ да је то, како наводи, искључиво обавеза самог појединца.
Таква логика у пракси значи да би држава одустала од гарантоване доње границе испод које послодавац не сме да плати радника, а да би вредност рада била препуштена искључиво односу понуде и потражње на тржишту.
Бркић се у тексту противи и значајнијем повећању минималне зараде, оцењујући да би превисок минималац угрозио велики број предузећа и довео до отпуштања. Посебно критикује концепт такозване „плате за живот” од 154.740 динара, тврдећи да би такав трошак рада могао да примора огроман број предузетника да угаси пословање.
Ипак, најзначајнија порука текста налази се на његовом крају, где се позива на раније изнету тезу да је минимална зарада идеја чије је време прошло.
Зато овај текст није само расправа о проценту повећања минималца. Он отвара много крупније питање, да ли би у Србији требало укинути законом загарантовану заштиту најмање плаћених радника и препустити њихове зараде искључиво послодавцима и тржишту.
У политичком тренутку у којем се говори о изборима и различитим економским концептима за будућност Србије, овакве идеје заслужују посебну пажњу јавности. Нарочито зато што би њихово евентуално претварање у државну политику значило суштинску промену садашњег система. Више не би постојала законом гарантована минимална цена рада на коју сваки запослени може да рачуна.
Политика

Smehotresno, pa mi i ovako dovodimo gomilu radnika iz pakistana, šri lanke, turske i ko zna sve odakle jer nema ko da radi… a ovaj baljezga o tržištu! Kad bi ono moglo da funkcioniše kod nas, svi ovi ne bi bili potrebni, znači ne funkcioniše. Ovo je kako mali đokica zamišlja ekonomiju.
Мнооого је тај Бркић велики издајник, још од деведесетих, да би сад читао шта он има да каже. Заштићена врста – ЦИА авлијанер. Толики је то издајник, тако да шта он каже, треба супротно. Приче (за другоразредне народе) да тржиште регулише економију су данас баш смешне.