Опасна игра са безбедношћу Срба на северу Космета

Одлазак Кфора са главног моста у Митровици и преузимање бриге за безбедност и стање на њему од стране косовске полиције лоша је порука Србима и охрабрење за снаге Приштине да буду горе него сада, упозорава аналитичар Огњен Гогић.

После 27 година главни мост на Ибру који спаја јужни и северни, албански и српски део Митровице на северу Косова и Метохије, уместо Кфора у најскорије време ће, како ствари стоје, обезбеђивати косовска полиција.

Чин без објашњења

Одлука из Кфора долази у тренутку који је за српску заједницу можда и најгори јер се она налази под константном пресијом управо од те исте косовске полиције.

Политиколог Огњен Гогић није изненађен најавом да се Кфора повлачи са главног моста на Ибру, јер се, како каже, о томе говори скоро годину дана, а да је „оптимизација Кфора“ ту причу само убрзала.

„Постоји ризик по безбедност, постоји насиље, видели смо како се косовска полиција понаша према Србима, али ипак сам оптимиста да неће доћи до масовног организованог насиља,“ каже Гогић.

С друге стране, он као проблем у целом овом случају види чињеницу да ће управо косовска полиција да буде на том мосту уместо Кфора.

„Јасно да се нико међу Србима не радује отварању моста или одласку Кфора са њега, јер доводи се у проблем Северна Митровица и поставља се питање и самог шеталишта за које сада постоји могућност да буде отворено за саобраћај. Али најгоре је у овом моменту што косовска полиција није показала да се понаша професионално да би њој неко дао поверење да она обезбеђује мост. То је у ствари и највећи проблем и лоша порука која се шаље Србима,“ каже он.

Косовска полиција непрофесионална

Гогић подсећа да после дешавања на Газиместану, па и код манастира Светих Архангела и недавног пребијања Србина показало да је косовка полиција непрофесионална.

„Све то не одаје слику да је полиција спремна да преузме одговорност на мосту. Јако је лоша порука – они се овим чином охрабрују да се понашају како се понашају и нико не поставља питање да ли треба да се професионализују и да ли су непристрасни. А сад зашто Кфор то ради, ја мислим да то ради из сопствених потреба. То служи да се мање издваја за Косово, да се смање трошкови и ништа више“, верује Гогић.

Кфор је мост затворио одмах после доласка на КиМ 1999. године, управо због безбедносних разлога.

Последња одлука донета је након што је НАТО претходно донео одлуку о „оптимизацији својих снага“, а по том плану контролу на мосту постепено ће преузимати косовска полиција.

Европа не види проблем

Према најавама приштинских званичника, план је да се присуство Кфора смањује у складу са безбедносном ситуацијом, са крајњим циљем потпуног отварања моста за аутомобилски саобраћај.

Након обавештења Кфора из Европске уније саопштено је да су услови за отварање моста испуњени, али наглашавају да је и даље потребна блиска безбедносна координација како би мост служио свим заједницама.

Српска заједница на северу Косова и Метохије и званични Београд оштро се противе овом потезу. Локално становништво изражава велики страх јер је мост деценијама био поприште етничких сукоба и сматра га главном браном за безбедност северног дела града. Српски представници упозоравају да би повлачење Кфора и отварање моста могло озбиљно да угрози сигурност преосталих Срба. А председник Србије Александар Вучић најавио је да ће послати писмо генералном секретару НАТО Марку Рутеу и да никад није било могуће да се одлуке попут ове о отварању моста доносе без сагласности српских градоначелника на Северу, док данас може.

Мост на Ибру је, подсетимо, био главна тачка бројних сукоба, демонстрација и инцидената између две заједнице током протеклих деценија, а мисија Кфора је постављањем сталних пунктова и патрола контролисала кретање и спречавала ескалацију тензија.

Мост је годинама био блокиран барикадама („Парк мира“, бетонски блокови), па је војно присуство било неопходно ради одржавања каквог-таквог мира.

Историјат инцидената на мосту

На главном мосту на Ибру од 1999. године до данас забележено је више од 1.000 етнички мотивисаних инцидената и напада. Најтежи сукоби који су обликовали његову историју су:

Август 1999. године: Први велики послератни сукоб. Само неколико недеља након доласка међународних снага, неколико хиљада Албанаца покушало је масовно да пређе мост и уђе у северни део града. Француски Кфор и локални Срби (касније познати као „Чувари моста”) сукобили су се са демонстрантима. Овај догађај је трајно запечатио фактичку поделу града на северни и јужни део.

Фебруар 2000. године: Дошло је до жестоких немира након што је у северном делу града пуцано на један кафић, а на југу нападнут путнички аутобус. Избили су вишедневни жестоки сукоби на самом мосту и око њега. У размени ватре и немирима погинуло је неколико цивила, рањено је више десетина људи, као и неколико припадника Кфора и Унмик полиције који су покушавали да раздвоје масе.

17. март 2004. године: Највећи и најкрвавији сукоб почео је управо на овом месту. Након лажне вести да су Срби криви за утапање тројице албанских дечака у Ибру, хиљаде наоружаних и револтираних Албанаца кренуло је у јуриш преко моста ка северу града. На мосту је дошло до жестоког окршаја са Србима и Кфором. Пуцано је из аутоматског оружја и бацане су бомбе, при чему је само тог дана у Митровици погинуло неколико људи, а стотине су рањене. Овај сукоб је био увод у масовно насиље широм Косова и Метохије.

Јул – септембар 2011. године : Обележиле су криза око барикада. Након покушаја специјалних јединица косовске полиције (РОСУ) да заузму административне прелазе на северу, локални Срби су потпуно блокирали мост на Ибру. Тада је на мосту исипан огромни бетонски зид и шљунак, стварајући огромну барикаду. Током ове вишемесечне кризе долазило је до редовних кошкања, напада шок-бомбама и каменовања између група са северне и јужне стране.

Јун 2014. године: Одмах након што је уклоњена велика пешчана барикада, тадашње локалне српске власти су на мосту поставиле бетонске жардињере са зеленилом, назвавши то „Парк мира”. То је изазвало бес на јужној страни, што је довело до масовних демонстрација Албанаца на јужном прилазу мосту. Демонстранти су палили возила Кфора и Еулекса и покушали на силу да пробију кордоне како би уништили „парк”. Кфор је тада употребио сузавац и гумене метке да спречи упад на север.

Бранкица Ристић/Спутњик