У Текеришу обележено 112 година од Церске битке, велике победе српске војске

У Текеришу је данас обележена 112. годишњица Церске битке, а државну церемонију полагања венаца код Споменика церским јунацима предводила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски.

Она је подсетила на време у којем се Србија нашла пред једним од најтежих испита у својој историји и на значај победе која је одјекнула далеко изван њених граница.

На месту на којем су пре 112 година исписане странице српске историје, венци су положени у част хиљада војника који су животе дали за отаџбину, а министарка је навела да постоје датуми којима се мере почеци и завршеци одређених догађаја, али и они којима се мере карактери и судбине једног народа.

„Такав је био тај 23. јул, када је барон фон Гизл дошао да преда српској краљевској влади ултиматум који је срочен тако да на њега не би пристала ниједна слободна и независна држава, верујући да ће у одбијању српске краљевске владе наћи сигуран разлог да Краљевини Србији објаве рат и да читав свет и целокупно човечанство увуку у велике сукобе огромних размера и великог броја жртава“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Подсетила је да је Србија тада одговорила потврдно на готово све захтеве, осим на један – није пристала да се на њеној територији одвијају истраге судске и полицијске без њених надлежности.

„Тада се пред испитом нашао управо тај карактер наше нације: да ли смо нација и народ или смо скуп појединаца, да ли смо вазали или смо држава и да ли смо били спремни да на коцку ставимо вишевековну борбу наших предака који су државу обнављали и коју ми тог часа нисмо смели да поново изгубимо“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Како је навела, 28. јула, након што је истекло 48 сати које је Аустроугарска понудила као крајњи рок, објавили су нам рат.

„Непријатељ је имао задатак да Србију збрише са лица земље, да је испише из историје за само један дан. Аустроугарска команда, и пре него што је кренула у напад, већ је прогласила победу. Али онда се, драга браћо и сестре, догодио Цер“, навела је Ђурђевић Стаменковски.

Подсетила је да су из Европе стизале горке вести, Немци су већ продирали кроз Белгију да умарширају у Француску, савезници су трпели поразе.

„Али се одавде, са славног Текериша, пронела вест да непријатељ није баш тако несаломив и непобедив, упркос чињеници што је био далеко бројнији и спремнији. Србија је изашла из балканских ратова са изнемоглом и гладном војском, потрошене су наше залихе у магацинима, нисмо стигли да нове бојеве припремимо. Сачекали су нас нови удеси и нова страдања, али овде, на овом месту, показали смо оно што каже наша епика и наша етика: бој не бије светло оружје, већ га бије срце у јунака“, нагласила је Ђурђевић Стаменковски.

Истакла је да су ту, на Церу били и отац и син, али је међу њима, како је навела, био и Свети Дух – Свети Дух љубави према роду своме, Свети Дух поштовања према прецима, Свети Дух правде и Свети Дух заједништва.

Подсетила је да је на том месту био и 28. чешки пук, који није желео да нишани у своју браћу и који је из редова освајача прешао на страну српске војске, певајући химну о словенском братству, да би се загрлили и заједно за словенске земље погинули.

„Зато они овде почивају – почивају као сведочанство наше заједничке историје и наше заједничке културе памћења, али и наше обавезе да и данас, у 21. веку, памтимо наша савезништва и памтимо оне који су тада са нама били раме уз раме. Веома ценим то што су данас овде изасланици и оних земаља које су тада биле на супротној страни и сматрам да је то порука да никада народ ниједне земље не жели рат. Сви желе да живе у миру, да буду уз своје породице, да буду слободни“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Према њеним речима, нажалост, историјске карте увек су цртале мањине, жртвујући већине.

„Ценим то што сте данас овде као представници оних земаља које су тада биле на супротној страни, али које данас желе да заједничким снагама градимо неке другачије вредности на нашем европском континенту, верујући да је то наша заједничка кућа ми смо и тада задивили читав свет, али задивили смо и оне који су пуцали на нас. Аустроугарска штампа објављивала је новинске чланке у којима су истицали да никада нису видели војску која је толико била спремна, са толиком љубављу, страшћу и пожртвованошћу да брани свој кућни праг“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Она је нагласила да је ту на Церу, свака кућа дала по једног јунака – оца, сина, брата.

„Овде се гинуло зато што су знали да је светиња коју бране светиња са којом се не коцка и са којом се не игра. И када је 28. јуна 1928. године краљ Александар, баш на тај Видовдан, дошао да открије овај споменик, казао је да открива један од најлепших споменика са најлепшом и најтачнијом симболиком. И погледајте, драги пријатељи, на њему се налазе четири речи: „Ваша дела су бесмртна“. И она неће живети само као натпис у камену, него као натпис у нашим срцима, у нашим генима, у нашој свести“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Како је навела, над тим натписом налази се српски орао који држи ловоров венац као симбол војничке части, али и као симбол наше привржености миру, договору, суживоту и разговору.

„Његова крила нису сломили. Дошли су овде као империја, а нису се одавде вратили као царство, зато што ми никада нисмо имали резервну отаџбину и никада нисмо желели да је имамо. Србија је наша кућа из које не желимо да одемо. Србија је наша кућа коју волимо и у којој има места за све, али никада и никоме нећемо дозволити да нам ту кућу урушава, да нам гаси ватру по нашим темељима и да нам брани право да будемо своји на своме“, поручила је Стаменковски.

У Текеришу је и данас послата порука да сећање на Церску битку није само поглед у прошлост, већ и обавеза да се чувају мир, слобода и достојанство за које су српски војници поднели највећу жртву.

„Благо потомству што за њима жали, јер они беху понос своме роду. Благо и њима што су славно пали за отаџбину, краља и слободу“, поручено је у Текеришу.

Церска битка, вођена у августу 1914. године, била је прва велика победа савезника у Првом светском рату и један од најзначајнијих догађаја српске војне историје.

После само неколико дана борби, српска војска успела је да потисне бројније и технички надмоћније снаге Аустроугарске преко Дрине и Саве.

Спутњик