Дрецун: Газиводе, мост у Митровици и пребијања део ширег притиска Куртија на Србе

Случај Газиводе, питање моста у Косовској Митровици, као и други потези Приштине представљају део ширег притиска на српску заједницу на простору АП Косово и Метохија, рекао је председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун.

„Сви ти случајеви, и мост на Ибру и заштита манастира Високи Дечани, пребијање господина Ненада Рашковића и ово сада рушење објеката само представљају континуитет једног институционалног и физичког терора који привремене институције самоуправе спроводе над српским народом”, рекао је Дрецун за РТС.

Сматра да су Срби сведени на грађане другог реда и да се закон према њима примењује селективно.

„Када говоримо о институционалном терору, мислим првенствено на то да су Срби сведени на грађане другог реда, да не могу да остваре чак ни пред привременим институцијама самоуправе ни по важећим законима на Косову и Метохији своја основна људска права”, навео је он.

Додао је да случај Газиводе показује разлику у поступању према српским и албанским власницима.

„Само упоредите ово рушење на обалама Радоњичког језера и ово на Газиводама. Тамо на Радоњичком језеру су власници Албанци. Тамо су испоштоване све законом предвиђене процедуре”, рекао је Дрецун.

Истакао је да се рушење на Газиводама спроводи без испуњења свих процедура које би Србима омогућиле да користе правна средства.

„Ви овде имате сада једно бесправно рушење, бесправно у смислу зато што нису испоштоване све судске инстанце да Србима се омогући да се жале”, рекао је он.

Говорећи о ширем положају Срба на Косову и Метохији, Дрецун је рекао да је у последњих пет година значајан број Срба напустио своје домове.

Осврнуо се и на процес отварања моста у Косовској Митровици и рекао да је важно да он остане под контролом КФОР-а и без саобраћаја.

Подсетио је на раније сукобе и покушаје масовних упада преко моста и додао да међу Србима и даље постоји страх.

„Ту може да дође увек до некаквог покушаја масовног упада да би се Срби из северног дела Косовске Митровице отерали или да би се принудили на оно што они сада покушавају да исфорсирају, уједињење те две општине”, рекао је он.

Како је рекао, за саобраћај већ постоје други мостови због чега нема потребе за отварањем још једног моста на Ибру.

Он је нагласио да НАТО може и мора да заустави процес отварања моста, као и да је проблематична одлука о постепеном преношењу дела надлежности КФОР-а на такозвану косовску полицију.

Додао је да је процена заснована на две чињенице – да је безбедносна ситуација на Косову и Метохији стабилна и да су косовске безбедносне институције способније да преузму део задатака.

„Како је могуће да је стабилна ако имате свакодневни терор над Србима, посебно на северу Косова, имате исељавање Срба. Мислим да се ради о једном дугорочном плану који је усаглашен и са Приштином, о томе да се изврши реконфигурација мандата КФОР-а који произилази из Резолуције 1244, и то без одобрења СБ, да се део надлежности КФОР-а постепено преноси на такозване косовске безбедносне институције”, рекао је Дрецун.

Подсетио је да је, према Резолуцији 1244, основни задатак КФОР-а да обезбеди сигурно окружење за све који живе на Косову и Метохији.

„Знате шта је мандат КФОР-а? Да обезбеди сигурно окружење за људе који живе на Косову и Метохији. Коме је сигурно окружење угрожено? Албанцима? Па није, него је угрожено Србима и они морају првенствено да воде рачуна о безбедности”, истакао је Дрецун.

Он је као пример навео случај пребијања Ненада Рашковића и критиковао став да је реч само о спровођењу закона.

„КФОР каже: ‘Није наша надлежност, то је спровођење закона’. А то није спровођење закона. То је терор који намерно Приштина спроводи над Србима”, рекао је Дрецун.

Сматра и да се улога КФОР-а последњих година променила.

„Када погледате и све друге ствари, онда видите да се КФОР ових, последњих година нарочито, претворио не у механизам за стварање сигурног окружења за људе који живе на Косову и Метохији, првенствено српски народ, јер он је угрожен, него се претворио у војни механизам за заштиту лажне државе Косово, и то је највећи проблем”, нагласио је он.

Оценио је да Срби без активног деловања КФОР-а немају адекватну заштиту.

„У принципу, без активног понашања КФОР-а искључиво у складу са Резолуцијом 1244, Срби практично немају заштиту јер су дискриминисани пред институцијама”, рекао је Дрецун.

На питање ко ће гарантовати безбедност Србима уколико КФОР настави да смањује своје присуство, Дрецун је рекао да је КФОР једина снага која има мандат да гарантује безбедност.

Дрецун је рекао да зато председник Србије Александар Вучић упућује писмо генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу.

Он је изразио забринутост због дугорочног смањивања надлежности КФОР-а.

„Мене плаши да је дугорочан процес смањивања надлежности КФОР-а. КФОР неће напустити Косово, али ће смањивати своје надлежности и пребацивати на ове институције”, навео је Дрецун.

Као посебно ризичну могућност навео је стално стационирање припадника косовских снага безбедности на северу.

„У другој фази бојим се да ће се дозволити припадницима косовске снаге безбедности да се стално стационирају на северу и то би било потпуно заокруживање онога што Курти каже њихових граница”, навео је Дрецун.

ИН4С