КНЕЖЕВИЋ: Спајић се одрекао српства, признао Косово, а сада за своју политику оптужује Вучића и Србију

Председник Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић казао је да премијер Милојко Спајић није демантовао ниједан од његових навода и докумената које је представио. Кнежевић је додао да су чланови ПЕС-а послали поруку да се Милојко Спајић стиди што је Србин.

Саопштење Кнежевића преносимо интегрално:

Осим што јуче уопште није демантовао ниједан од мојих навода и докумената које сам представио, Милојко Спајић, а касније и његови резервисти из (Д)ПЕС-а, послали су једну много опаснију поруку. А та порука гласи: „Стидим се што сам имао српско држављанство, стидим се што сам попунио пријаву да будем резервиста Војске Србије, стидим се што имам традиционално српско име Милојко и, на крају, стидим се што сам Србин.“

Размишљам нешто, не дај Боже да одбрана граница Србије зависи од резервисте Милојка Спајића, капитулирала би док кажеш: „блокадер“. И онда почиње позната елегија како та мрска и хегемона Србија жели да заустави нашег лучоношу Спајића да уведе Црну Гору у ЕУ, а ботови-евнуси у климаксу парадокса одбране свог налогодавца објашњавају како је наш Милојко ипак Србин. И још уз то војни резервиста из нужде, и то велике.

И онда тај српски „резервиста“, чим постане премијер, призна 14 одсто територије државе чији је био држављанин, а можда је још увек, ко ће то више знати. Затим исти тај „Србин“ учествује два пута у проглашавању српског народа за геноцидни. Онда тај „највећи“ „Србин“ савременог доба пошаље представника на прославу етничког чишћења 250.000 Срба из Хрватске, спаљивања 20.000 српских кућа и убиства 2.000 Срба и објашњава како је то за наше добро. То никад не би урадио ниједан српски војник, а Спајић, по свему овом што је урадио против сопствене државе Србије, заслужује да заврши на војном суду и да му се суди за велеиздају.

Међутим, Спајић истовремено издаје и Црну Гору, кршећи низ закона, а за све оптужујући Александра Вучића и Србију, јер му је тако најлакше, видео је од Мила Ђукановића. Кад год изда Црну Гору, крив му је Вучић, боље звучи да је увек крив он. Не би Спајић издао да не мора, принуђен је због Брисела, дао им је реч, а кад он да реч, онда то има тежину колибријевог репа.

То даље значи да је Спајић био српски држављанин само због једног познатог органа тела и да ову државу никад није доживљавао ни својом ни братском. Додуше, није једини у таквом доживљају Србије, пун је Београд врачарских, дорћолских и дедињских Црногораца који Црну Гору највише воле из Београда, и кад је требало да се гласа за њену независност, били су у првим редовима, као и кад су гласали за ДПС. Спајић је изузетак, само што је противзаконито и неуставно постао премијер, иначе би нам и он са Београда на води кликтао: „Живим на Дедиње, мислим на Цетиње!“

Тако је бивши премијер био Србин док му је требало, онда се не само одрекао српства, него га је још и пљунуо и издао, а све под слоганом како Брисел не може да чека.

А ако буде проценио да се одрекне и црногорског држављанства, то ће и учинити, јер што би рекао покојни Шојић „Сингапурћанима“: „Имам планове, имам пројекте, све, све, све, ал’ немам капитал“, тако и Спајић увек може постати Сингапурћанин, али с „капиталом“, куку Сингапурћанима.