„ВАШИНГТОН ТАЈМС“: Трампов паметан заокрет ка Србији мења политику САД на Балкану
Амерички лист „Вашингтон тајмс“ оценио је да је председник Доналд Трамп направио паметан и стратешки важан заокрет према Србији, напуштајући политику притисака и непријатељства која је деценијама обележавала однос Вашингтона према Београду. Уместо бомбардовања, уцена и наметнутих решења, у средиште новог приступа постављени су дипломатија, сарадња и економски развој.
У ауторском тексту под насловом „Трампов паметан просрпски и пробалкански заокрет“, уредница рубрике коментара Шерил К. Чамли подсећа на агресију НАТО-а на Савезну Републику Југославију и политику администрације Била Клинтона, која је Србији оставила дубоке и трајне последице.
Она наводи да су Сједињене Америчке Државе, заједно са савезницима из НАТО-а, пре готово три деценије немилосрдно бомбардовале Србију током рата на Косову и Метохији. Посебно подсећа да је Клинтонова кампања трајала 78 дана, упркос противљењу бројних спољнополитичких стручњака и чланова америчког Конгреса, који су упозоравали да је реч о незаконитом рату.
Насупрот таквој политици, ауторка истиче да су односи две земље данас, под председником Трампом, много више окренути „дипломатији, сарадњи и економском развоју“. Управо у томе она препознаје суштинску промену америчке политике не само према Србији већ и према читавом Балкану. „Вашингтон тајмс“
Тај приступ Србију више не посматра искључиво кроз наслеђене стереотипе из деведесетих година, већ као државу са којом Америка може да гради политичке, безбедносне и економске односе засноване на узајамном интересу.
„Вашингтон тајмс“ указује и на вредносну блискост српског и америчког народа. Србија је, како се наглашава, земља чије је становништво „у великој мери хришћанско и про-израелски оријентисано“, због чега је много ближа традиционалним америчким принципима него што су то деценијама желели да признају креатори политике у Вашингтону.
Оваква оцена посебно је значајна јер долази из утицајног америчког медија и директно доводи у питање стару представу о Србији као трајном проблему Балкана. Уместо тога, Београд се препознаје као могући ослонац стабилности, политичког дијалога и економског повезивања у региону.
Трампова политика ослања се на уверење да се дуготрајни балкански сукоби не могу решавати новим претњама и кажњавањем читавих народа, већ договорима који доносе конкретну корист грађанима. Такав приступ био је видљив и током његовог првог председничког мандата, када је у Белој кући потписан Вашингтонски споразум и када је економска нормализација стављена испред политике сталних конфронтација.
Чамли закључује да Трампов заокрет према Србији и Балкану вероватно неће донети америчком председнику Нобелову награду за мир, па чак ни позитивно извештавање медија који су му традиционално ненаклоњени. Ипак, како оцењује, он већ предузима кораке који би у будућности могли да донесу стабилнији и мирнији Балкан.
Текст „Вашингтон тајмса“ тако представља јасно признање да политика бомбардовања, притисака и једностраних решења није донела трајан мир. Трампов „паметан заокрет“ показује да Србија више не мора бити посматрана као мета америчке политике, већ као партнер без којег нема ни стабилности, ни развоја, ни одрживог мира на Балкану.
Васељенска
