Ћирилички споменици Ливна: Непроцењиво епиграфско благо
Непроцењиво епиграфско благо и вековима стари ћирилички натписи са подручја Ливањског поља сакупљени су у обимној књизи „Ћирилички споменици Ливна“. Ово капитално двојезично издање објавили су Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ и Удружење „Огњена Марија Ливањска“, доносећи свеобухватан увид у богату културну и писмену баштину Срба овог краја.
Ово научно и истраживачко дело, чији су аутори Горан Комар, Синиша Шолак и Милош Дамњановић, настало је као резултат вишегодишњих теренских истраживања. Књига на више од 300 страница доноси стотине рашчитаних натписа, драгоцен преглед историје ливањских родова, као и изузетне археолошке и историјске налазе. Аутори наглашавају да је посебан печат издању дао Милош Дамњановић, врсни познавалац прошлости ливањског краја, који је текст обогатио детаљним генеалошким и историјским подацима. Монографија представља четврто издање у оквиру запажене и веома цењене едиције „Тропоље и Западне стране“.
Драгоцени натписи и српско православно гробље у Застињу
Подручје Ливањског поља чува изражајан континуитет српског народног и верског живота. Аутори овог дела посебну пажњу посветили су српском православном гробљу у селу Застиње, које представља споменичку целину од непроцењивог значаја за историју и културу Срба у овом делу Босне и Херцеговине. На овом гробљу налази се велики број епитафа из 18. века, које је раније изучавао и публиковао Стипо Манђерало.
Горан Комар истиче да су током рада имали одличну сарадњу са Манђералом, коме су на истакнутим местима у књизи изразили дубоку захвалност. Главна разлика у поступку презентовања споменика састоји се у томе што су аутори ове монографије приложили верне фотографије сваког натписа, док је Манђерало раније урадио уредну транслитерацију текстова, пише Глас Српске.
Један од најзначајнијих тренутака током теренског рада било је проналажење натписа попа Илије и његове снахе из 1522. године. Овај српски натпис припада малом фундусу најранијих ћириличких епитафа који су сачувани из 16. века. Налази се у самом врху групе текстова исклесаних на крсним споменицима мањих димензија из периода који се директно наслања на епоху стећака, због чега је његова историјска и филолошка важност изузетно велика.
Десет година теренског рада и чувања писмености
Истраживачке активности на стварању ове монографије започете су још 2016. године. Сва издања у оквиру едиције „Тропоље и Западне стране“ припремљена су као луксузна, у тврдом повезу, на висококвалитетној хартији и двојезично – на српском и енглеском језику. Велике заслуге за покретање и континуитет ове едиције припадају Синишу Шолаку, који изузетном енергијом и залагањем води пројекте ка успешној реализацији.
Културна оставштина српског народа у овом делу региона представља велико богатство за све његове становнике. На темељу увида у богату архивску грађу и литературу, историјски подаци сведоче да је степен толеранције и сарадње међу верским заједницама на том простору у прошлости био неупоредиво већи него што га је касније донео преломни 20. век. Аутори изражавају посебну захвалност Задужбини „Кнез Мирослав Хумски“, наглашавајући да је њихова подршка омогућила стварање снажног моста сарадње међу институцијама и истраживачима.
Доказивање просторног континуитета ћирилице
Синиша Шолак, председник Удружења „Тропоље и Западне стране“, објашњава да читав пројекат има за циљ научна доказивања просторно-физичког континуитета ћириличког писма и српске писмености на западним балканским просторима. То је могуће остварити искључиво теренским радом и прикупљањем примарних историјских извора.
Појмовно гледано, Тропоље је у касном средњем веку био назив за Гламочко, Ливањско и Дувањско поље, док су Западне стране обухватале просторе западније од њих, односно подручја Дрвара, Грахова и Петровца. Суштина овог дугогодишњег научног рада јесте да се материјалним доказима потврди присуство ћирилице и мимо простора Источне Херцеговине.
Током скоро једне деценије рада изграђена је стабилна мрежа сарадника која даје врхунске резултате. Пројекат све више добија и институционални карактер, а остварена је успешна сарадња са Филолошким факултетом у Бањалуци, Матицом српском из Новог Сада, као и са домицилним становништвом које помаже у лоцирању заборављених споменика. Издање „Ћирилички споменици Ливна“ стога даје кључан допринос разумевању и очувању дуготрајне културе писма на овим просторима.
Компас инфо
