Грађани све више верују динару: Штедња у домаћој валути први пут премашила две милијарде евра

Штедња грађана у Србији наставља да расте, и у динарима и у страној валути, а 2026. година доноси нове рекордне износе.

Према последњим доступним подацима Народне банке Србије, средином августа динарска штедња премашила је 244 милијарде динара, што је за 37,9 милијарди динара, односно 18,4 одсто више него почетком године.

Тиме је динарска штедња први пут премашила противвредност од 2 милијарде евра, док је девизна штедња достигла око 17 милијарди евра, такође рекордни ниво.

Посебно је значајно то што је удео динарске штедње у укупној штедњи грађана током прве половине године први пут премашио 10 одсто.

Динар исплативији од евра

Најновија анализа НБС, која је обухватила период од јуна 2012. до јуна 2026. године, показала је да је динарска штедња била исплативија од девизне и краткорочно и дугорочно.

На то су, између осталог, утицали релативна стабилност курса динара према евру, више каматне стопе на динарску штедњу и повољнији порески третман, јер се на камату остварену на динарску штедњу не плаћа порез.

Динарска штедња је за 14 година повећана више од 13 пута. У првих шест месеци 2026. године највећи раст забележен је код штедње орочене на шест до 12 месеци – за 16,1 милијарду динара. Ова врста штедње чини 56,9 одсто укупне динарске штедње.

Девизна штедња је од јуна 2012. до јуна 2026. порасла са 7,9 на 16,9 милијарди евра, а само у првом полугодишту 2026. повећана је за 735,5 милиона евра.

Колико се више заради?

НБС наводи да би грађанин који је у јуну 2012. године орочио 100.000 динара на годину дана и потом 13 година обнављао орочење, до јуна 2026. године имао више од 62.600 динара, односно 533 евра више него да је штедео у еврима.

Динарска штедња орочена на годину дана била је исплативија од штедње у еврима у чак 155 од 157 посматраних годишњих периода. Код орочења на две године била је исплативија у свим посматраним периодима.

Стабилност финансијског система додатно подржавају и други показатељи. Инфлација је у јулу 2026. успорила на 1,9 одсто, док су девизне резерве НБС крајем јула достигле рекордних 30,5 милијарди евра. Удео проблематичних кредита смањен је са 22,4 одсто у августу 2015. на свега 2 одсто у јуну 2026. године, преноси Каматица.

Уна.рс