ОТРОВ ПОД ЗЕМЉОМ, „ХИСТЕРИЈА“ ИЗНАД ЊЕ: Како Пленковићева влада еколошку катастрофу у Госпићу претвара у напад опозиције

Андреј Пленковић (ЕПА ЕФЕ- О.Х.)
Док је у земљишту некадашњег индустријског комплекса у Госпићу откривено око 37.000 тона непрописно одложеног отпада, док су вештаци утврдили тешко загађење металима и присуство такозваних вечних хемикалија у подземним водама, хрватски премијер Андреј Пленковић главни проблем види у опозицији, медијима и „стварању хистерије“. Уместо да објасни како су хиљаде камиона са отпадом годинама пролазиле кроз државу, ко им је издавао дозволе и зашто надлежне институције нису реаговале на пријаве грађана, Пленковић тврди да се случај користи за политичку дестабилизацију његове владе.
Али налаз који је, због огромног интересовања јавности, објавио Уред за сузбијање корупције и организованог криминала није политички памфлет. Реч је о вештачењу Геотехничког факултета Универзитета у Загребу, у ком је утврђено да се на локацији у Билајској улици налази око 37.000 тона мешовитог отпада, међу којим су остаци електронске опреме, медицински отпад, пластика, грађевински и минерални материјал.
Концентрација бакра у појединим узорцима била је око сто пута већа од дозвољене вредности за пољопривредно земљиште, док је у једном узорку измерена количина антимона чак 700 пута већа од максимално дозвољене. На готово 18.000 квадратних метара станиште је уништено, а промене настале услед присуства тешких метала и микропластике вештаци су оценили као делимично неповратне. У подземним водама низводно од одлагалишта пронађена су и PFAS једињења, док их у узорцима узводно није било. Вештаци су упозорили да би се, уколико отпад не буде уклоњен, загађење могло даље ширити подземним водама. Јутарњи лист
Уместо одговора на питање ко је све то дозволио, Пленковић је читав случај поделио на три нивоа. Први је назвао кривичноправним, други санационим, а трећи „политикантским“.
„Трећа разина је политикантска, коју предводи опорба плашећи јавност разним тезама“, рекао је Пленковић, тврдећи да опозиција аферу користи како би поново добила медијску пажњу. Забринутост грађана повезао је са политичким анкетама, туристичком сезоном и економским показатељима, закључивши да је управо због наводних успеха његове владе створена „хистерија“. tportal
Неколико дана касније отишао је и корак даље. Критике на рачун власти назвао је „фабриковањем ванредног стања“ и покушајем дестабилизације Владе. Истовремено је грађане позвао да верују анализама Хрватског завода за јавно здравство, према којима је вода из јавног водовода безбедна за пиће.
Нико, међутим, није ни тврдио да је налаз подземне воде исто што и анализа воде која у овом тренутку стиже до славина. Еколози упозоравају на нешто друго: да је извор загађења утврђен, да су PFAS једињења пронађена низводно од отпада и да њихово ширење мора бити заустављено пре него што последице постану још теже.
Управо због тога је грађанска иницијатива „Госпић је наш дом“ оштро одговорила хрватском премијеру, оптужујући га да умањује значај налаза и еколошку катастрофу представља као проблем јавне перцепције.
„Запрепашћени смо данашњим обраћањем председника Владе“, поручили су из иницијативе, наводећи да Пленковић, пет дана после објављивања налаза судских вештака, више говори о политици него о ономе што је заиста пронађено у земљишту и води. Њихова порука је јасна: „Политизовати овакву катастрофу испод је сваког нивоа озбиљности.“ 24сата
Представник иницијативе Вјекослав Бушић оптужио је премијера да је проблем „потпуно минимизирао“ и све свео на политички обрачун.
„Ово не сме бити политичка санација, ово мора бити стручна санација“, рекао је Бушић, захтевајући да се извор загађења уклони што пре. Према његовим речима, већ је дошло до загађења дела подземних вода и земљишта, док се ситне честице разносе ваздухом у околини одлагалишта. ХРТ
Еколошке иницијативе не траже само уклањање отпада. Захтевају трајни надзор подземних и површинских вода, објављивање свих резултата анализа, оставке оних који су тврдили да нема разлога за хитну санацију и утврђивање одговорности кроз читав институционални ланац.
Тај захтев није без основа. Грађани тврде да су још од 2022. године примећивали велики број камиона који су, неретко ноћу, довозили отпад на простор некадашњег ППК „Велебит“. Током 2023. и 2024. фотографије, снимке и пријаве слали су полицији, Државном инспекторату, Граду Госпићу и Личко-сењској жупанији. Државни механизам се, у пуном капацитету, покренуо тек после међународне акције уз учешће Европола и хапшења у фебруару 2025. године.
USKOK сумња да је организована група увозила млевени пластични и други мешовити отпад из Словеније и Италије, преузимала медицински отпад у Хрватској, а затим га закопавала или прекривала земљом и шљунком на локацијама у Госпићу, Вараждину и Бенковцу. Према наводима истраге, за прикривање порекла, кретања и наводне обраде отпада коришћена је лажна документација која је достављана и инспекцији. USKOK
Посебно је важно питање дозвола. Фирма „Типос ресурс“ добила је 2022. године дозволу за опоравак одређених врста неопасног отпада. Инспектори су током 2024. утврдили неправилности и затражили укидање дозволе. Она је укинута, али је фирма само неколико месеци касније добила нову, која је требало да важи до 2027. године.
USKOK је због тога проширио истрагу и на жупанијског службеника Јерка Костелца, сумњајући да је састављао записнике о увиђају који није обављен и да је у документацији приказано да локација испуњава услове, иако су на њој већ биле хиљаде тона непрописно ускладиштеног отпада. То више није прича о неколико несавесних приватника који су преварили државу. То је питање како је читав систем дозвола, надзора и инспекција годинама омогућавао да посао несметано траје.
На то је у хрватском Сабору указао и Анте Франић из „Групе грађана за спас Лике“, питајући како је могуће да фирма добије право на опорабу отпада на простору који спада међу најзаштићеније у Европи. Представник Удружења пријатеља Гацке Крешимир Филиповић затражио је да Државни инспекторат испита и друга одлагалишта, упозоравајући да се отпад допрема и на локацију код Оточца. Лидер
Упркос тим упозорењима, одбори хрватског Сабора одбили су предлоге којима би Влада била обавезана да одмах започне трајну санацију, у року од три дана прими представнике грађанских иницијатива и наложи контролу свих одлагалишта у земљи.
Влада сада најављује уклањање око 5.000 тона отпада који се налази на површини, док је за приближно 32.000 тона закопаног материјала контактирано око 70 специјализованих компанија широм Европе. Хрватска, како је признао и Пленковић, нема постројење у ком би такав отпад могао бити збринут.
Министарка заштите животне средине Марија Вучковић изјавила је да би вреће са површинским отпадом могле бити уклоњене за годину дана, под условом да на тендер стигну одговарајуће понуде. Министар правосуђа Дамир Хабијан најавио је, у међувремену, да ће у Кривични закон бити уведено ново кривично дело — екоцид. Влада Хрватске
Такав закон може бити потребан, али не даје одговор на оно што се већ догодило. Не објашњава зашто су упозорења грађана годинама остајала без делотворне реакције, како је спорна фирма после укидања добила нову дозволу и ко ће политички одговарати за поступање државних и локалних органа.
Зато је најављивање „екоцида“ као новог кривичног дела за грађане Госпића само део одговора. Други, много важнији део мора да садржи имена, рокове, план санације и објашњење због чега су институције реаговале тек када је 37.000 тона отпада већ било изнад и испод земље.
Пленковић може опозицију да оптужује за политикантство, а еколошке иницијативе и медије за ширење страха. Ипак, отпад нису закопали они који су постављали питања. Нису га увезли грађани који су снимали камионе, нити су дозволе издавали активисти који сада траже санацију. Они су само учинили видљивим оно што је систем годинама покушавао да не види.
Милутин Недељковић
