Тајна камене плоче са клетвом и уклесаним мачевима: Шта су археолози пронашли на планини Рудник

Откриће из села Каменица, смештеног на обронцима планине Рудник између Крагујевца и Горњег Милановца, пружа изузетан увид у средњовековну историју Србије.

Археолошка истраживања тима Завода за заштиту споменика културе Крагујевац донела су на светло дана јединствену камену надгробну плочу из 14. века, чији натписи и симболика привлаче велику пажњу научне и шире јавности , преноси Све о археологији..

Истраживања на подручју Каменице трајала су са прекидима од 2012. до 2015. године, под руководством Марије Каличанин-Крстић, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и предузећа Флорес. Током тог периода обухваћена су три локалитета: Јовање, некропола у центру села и локалитет Црквина.

Археолошки локалитет Црквине налази се поред извора Дикован, око три километра узводно од центра Каменице. На овом простору археолошка истраживања започела су у октобру 2012. године, а затим су са прекидима настављена током 2013. и 2014. године.

Црква откривена на локалитету има облик триконхоса и спољне димензије 10,60 × 10,60 метара. Зидана је у једној фази. На основу начина градње, облика основе, откривених гробова и покретног археолошког материјала пронађеног у њој и око ње, датована је у 15. век.
„Сви досадашњи налази потврдили су да је током средњег и позног средњег века живот у овом делу рудничког краја био изузетно жив и динамичан“, наводи Марија Каличанин-Крстић, виши конзерватор истраживач и археолог.

Судбина споменика и његова секундарна употреба

Кључни тренутак догодио се 2017. године, током радова на изградњи потпорног зида северно од остатака средњовековне цркве. Тада је пронађен масиван надгробни споменик од вулканског камена, тежак око 350 килограма и димензија 1,60 × 0,50 метара.

На страни супротној од натписа споменик је у великој мери оштећен клесaњем. У његовом средишњем делу пробијени су отвори, међусобно удаљени 0,83 метра. На основу облика оштећења, рупа пробијених кроз споменик и археолошких остатака улаза у цркву закључено је да је споменик секундарно употребљен као надвратник приликом изградње цркве.

„На основу свега тога закључено је да је споменик секундарно употребљен као надвратник приликом изградње цркве“, објашњава Ненад Карамијалковић, директор Завода, конзерватор истраживач и етнолог-антрополог који је објавио рад о овом надгробнику.

На основу натписа и историјског контекста, споменик је примарно датиран у период између 1365. и 1371. године.

Четири слоја текста и витешки симболи

Оно што овај споменик чини посебно значајним јесте чињеница да садржи чак четири различита текста, настала у различитим временским раздобљима, уз богату ликовну и симболичку декорацију.

Бочне стране украшене су приказом великог мача са једне стране, односно друге врсте мача или сличног оружја са друге стране, која је у значајној мери оштећена. Ови мотиви могли би да указују на то да је покојник био истакнути ратник, можда чак витез или војсковођа.

Полеђина споменика украшена је уклесаним крстастим орнаментом са великим централним крстом малтешко-темпларског типа и мањим бочним крстовима који се развијају из њега. Лево од централног крста уклесана је звезда, чија би могућа симболика могла да буде повезана са Витлејемском звездом. Изнад њега налазе се мањи крст и цик-цак линија са кратким текстом: „Постави камен, амин.“

Овај кратак запис на полеђини сведочи о каснијим променама у историји споменика.

По облику слова, текст је додат током 15. века. Према тумачењу истраживача, написала га је иста рука која је урезала текст на предњој страни споменика, на његовом суженом пирамидалном врху.

Претпоставља се да се запис односи на поновно подизање, односно усправљање споменика након враћања његове првобитне намене – обележавања гробног места презвитера Стипана – након рушења цркве у којој је претходно био уграђен.

Преостали натписи сведоче о дубоком трагу који је покојник оставио у својој заједници, али и о покушајима да се његов гроб заштити.
Бочни натпис уклесан је неколико деценија након смрти покојника, највероватније крајем 14. или почетком 15. века, када је сећање на њега још било живо. Према транскрипцији на савремени српски језик, текст гласи: „И за њим су сви ридали, амин.“

Овај натпис потврђује значај покојника за локалну заједницу, која је за њим туговала и деценијама након његове смрти.

На горњем делу плоче накнадно је уклесан још један натпис, вероватно током 15. века, који је, по свему судећи, теолошке садржине. Пре његовог уклесивања споменик је насилно и намерно оштећен, након чега је, плитко урезаним словима, готово као гребањем, додат текст клетве као мера заштите од будућег скрнављења:

„Писа Прибко за памет, да је проклета та рука која овај камен потре…“

Историјска и језичка драгоценост

Главни натпис, уклесан дубоко и уједначено у 15 редова, почиње рајским вратима и арханђеоским крстом. Његов историјски значај је вишеструк.

Пре свега, реч је о једином до сада познатом писаном споменику на којем се заједно помињу имена цара Уроша Немањића и кнеза Лазара Хребељановића.

Поред историјске вредности, споменик доноси и изузетно занимљиве језичке одлике, међу којима се издваја употреба икавице, у речима попут „Стипан“ и „билиг“.

Једно од могућих тумачења јесте да је аутор текста, поп Митко, дошао из јужних, односно приморских српских области, где се икавица јавља у 14. веку, ширећи се из суседних хрватских крајева.

Друга група истраживача сматра да је реч о ретком примеру старијег глагољско-ћириличног правописа из последњих година државе Немањића, занимљивом управо због својих језичких одлика, међу којима се налазе и икавизми.

Постоји и тумачење према којем би ове језичке особености могле бити последица специфичног карактера Рудника као средњовековног рударског центра. Рудник је, уз Ново Брдо, био једно од најзначајнијих рударских средишта Србије, у које су долазили људи из различитих крајева Балкана, али и других делова Европе. Због тога су се у његовом подножју могли сусрести различити облици језичких позајмица и варијација.

Сведочанство о бурним временима

Натпис спомиње погибију презвитера и ратника Стипана, чије је световно име било Драгослав Васиљевић, што отвара питање битке у којој је изгубио живот.

Једна од најзанимљивијих теза повезује његову погибију са сукобом српске властеле на Косову 1369. године, о којем је писао дубровачки историчар Мавро Орбин.

Ипак, реч је о претпоставци која још није потврђена.

„Било како било, теза о поменутој бици, а посебно о учествовању и страдању у њој Драгослава Васиљевића, односно презвитера Стипана или Стефана из рудничке Каменице, до нових сазнања и открића остаје управо то – теза о којој ваља промишљати и укрстити мишљења“, закључује Карамијалковић.

Са доласком Османлија црква, у народном сећању запамћена као манастир Кастун и задужбина великог челника Радича Поступовића, срушена је, а споменик је пао у заборав све до његовог поновног открића.

Повратак у Каменицу

Након завршетка рестаурације и конзервације, овај јединствени споменик неће завршити у музејском депоу, већ ће се вратити тамо где је и пронађен.

„С обзиром на значај који простор Каменице има у археолошким оквирима, узимајући у обзир број археолошких локалитета и ентузијазам становника, одлучено је да је најбоље место за презентацију откривеног споменика управо село у којем је откривен. Камени надгробни споменик биће доступан мештанима и посетиоцима, љубитељима културног наслеђа“, најавила је Марија Каличанин-Крстић.

Спутњик