У ДПС МЕДИЈИМА ЗАБОРАВУ КРАЈА НЕМА: Од Бећковића до Мићановића!

ДПС медији се највише открију да су ДПС-овски када почну да трубе о слободи, правима и бољем животу. Невјероватна је њихова способност да за трен све забораве, а посебно вријеме када су ћутали као глисте када су се угрожавала основна људска права у Црној Гори и прогонили људи који нијесу били по вољи ДПС власти. ДПС медији су у то вријеме ћутали, угрожавање људских права третирали као легитимну одбрану државе (читај ДПС-а) и уколико нијесу аплаудирали, ћутњом су одобравали забране и прогон. Ти исти ДПС медији данас на све стране трубе о наводној забрани организатора Фестивала у Херцег Новом да Драган Мићановић, глумац из Србије, отвори тај догађај. Исто тако наводно се спекулише да је то урађено јер је Мићановић критиковао режим у Србији.

Уколико се утврди да је то био главни разлог што је Мићановићу одузета ријеч у Херцег Новом, велика сјенка пада на Херцег Нови и штети угледу тога скупа, који има међународни карактер. И слажем се да су организатори Фестивала погрешили када су одузели право Мићановићу да говори на Фестивалу и да у своме тексту критикује оно што је сматрао да треба да критикује. Филм је по дефиницији ангажована умјетност која жели да мијења свијет, па није баш прихватљиво да филму задајете оквире којих треба да се придржава. Филм, уколико је филм руши површинске, параполитичке, политичке и остале друштвене оквире и правила, па на скуповима гдје се окупљају филмски актери непристојно је наметати ванфилмска правила. Дакле, Мићановићу је требало допустити да говори! Негдје на интернету сам и прочитао његов говор и његов политички дио се уклапа у актуелна дешавања у Србији, али не у толикој мјери да би од јавности његове ријечи требало сакрити. Уколико су организатори одузели ријеч Мићановићу због његовог политичког актуелног опредјељења, сматрам да су направили велику грешку!

Међутим, да се вратим овим ДПС медијима и њиховој хорској осуди херцегновске организаторске цензуре, како они то схватају. Није било тако давно, чини ми се крајем 2018. године када је ДПС власт забранила улазак у Црну Гору Матији Бећковићу и још неким српским интелектуалцима који су требали да говоре на обиљежавању 100 година од Подгоричке скупштине. ДПС није забранио један говор и оцијенио га непожељним, него је забранио улазак у земљу људима који му тренутно нијесу били по вољи и који су критиковали тадашњи режим! Мислим да је то барем за који степен горе од онога што се десило Мићановићу, јер Бећковићу је била забрањена не само слобода говора, него и кретања, док је код Мићановића било само оно прво у питању!

У то вријеме исти медији који данас попадоше од борбе за слободу говора Драгана Мићановића, су хорски ћутали. На тај начин су и послали поруку ДПС режиму, али и црногорској јавности, да су они усправни и да неће поклекнути на ДПС путу. Када је у питању ДПС и њихова власт, онда је у реду да се интелектуалцима забрањује не само да говоре, него да се и слободно крећу, а када се власт промијени, односно ДПС остане без полуга политичке моћи, онда нема већег интелектуалног и духовног гријеха од забране критичког говора!

И баш тај несклад говори сам за себе и јасно одваја медије у Црној Гори који су барем декларативно независни од оних којих то никада нијесу били, али се данас највише бусају у слободна прса и траже правду за све несрећнике на овом свијету, а посебно за ову шачицу од пола милиона људи у Црној Гори!

И Бећковић и група интелектуалаца из Србије хтјелу су нешто да кажу, па можда и да критикују тадашњу власт у Црној Гори, али није им дозвољено ни да привире иза Добракова. У случају Мићановића десило се нешто слично, али рекао бих мање упадљиво и неподношљиво и ето њихове независне и вјечне на ногама!

Што се тиче медија у ова два случају нијесу битни ни Мићановић и Бећковић, битна је одбрана слободе говора и кретања. Код ДПС медија она се брани само онда када ту слободу не угрожава ДПС. Да се у неком случају ДПС врати на власт не сумњам да би ДПС медији подржали и затварање прелаза у Добракову и то би правдали националном безбједношћу!

И не ваља имати мувљу памет и након неколико година заборавити све што се догађало претходних. Тај незаборав вјероватно неће некоме нешто добро донијети, али ће ипак потврдити да нијесу баш сви у Црној Гори изгубили везу са сивим ћелијама и да још увијек знају да их употребљавају. И то најчешће на своју штету, али то је већ друга тема. Углавном ДПС медији и након смјене ДПС-а осталу су какви су и били и код њих није у жижи оно што се око њих догађа, њихова жижа је преусмјерена на жижу ДПС-а и њеном повратку у центар одлучивања у Црној Гори!

Иван Милошевић/Српска24.ме