Огољено лицемерство Андрије Мандића: Саучешће за генерала Младића, посао за брата жене која га најприземније вређа

Фото: EPA-EFE/B. PEJOVIC
Председник Скупштине Црне Горе и лидер Нове српске демократије Андрија Мандић омогућио је радни ангажман у црногорском парламенту Милану Никчевићу, рођеном брату новинарке Тамаре Никчевић, сазнаје „Политика”.
Према информацијама до којих је дошао наш лист, Тамара Никчевић је лично долазила у Скупштину Црне Горе и са Мандићем разговарала о запослењу свог брата. После тог састанка договорен је Никчевићев радни ангажман у парламенту.
Ово откриће баца потпуно ново светло на начин на који Мандић води кадровску политику у институцији на чијем је челу, али и на огроман раскорак између његових јавних порука упућених српском народу и договора које склапа далеко од очију јавности.
Саучешће породици, посао брату жене која вређа покојника
Мандић је после смрти генерала Ратка Младића саопштио да је његовом сину Дарку упутио саучешће.
„Управо сам Дарку Младићу, у своје и у име Нове српске демократије, упутио саучешће поводом смрти његовог оца, генерала Ратка Младића”, написао је Мандић.
Само саучешће било је кратко, одмерено и људско. Међутим, његову политичку тежину драстично мења сазнање да је исти Мандић у Скупштини обезбедио радни ангажман брату Тамаре Никчевић, која је вест о смрти генерала испратила речима које превазилазе границе политичке критике и залазе у отворено вређање преминулог човека.
„Горео у паклу, џукело смрдљива!”, објавила је Никчевићева, делећи текст „Побједе” о смрти некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске.
Тако се пред јавношћу појављује поражавајући контраст. Мандић се обраћа породици Младић и српском бирачком телу речима саучешћа, док истовремено државна институција којом руководи постаје место запослења рођеног брата жене која генерала након смрти назива „смрдљивом џукелом”.
Договорен ангажман после разговора са Мандићем
Овде, међутим, није реч само о томе да је у Скупштини запослен сродник особе чији су јавни ставови дијаметрално супротни политичким порукама Нове српске демократије.
Суштина ексклузивног сазнања „Политике” јесте да је Тамара Никчевић лично разговарала са Мандићем о радном ангажману свог брата и да је после тог разговора посао договорен.
На основу којих критеријума је Милан Никчевић ангажован, на ком радном месту, по којој врсти уговора, уз колику накнаду и да ли је спроведен јавни конкурс? Јавност такође има право да зна ко је формално потписао одлуку о ангажовању и каква је била лична улога председника парламента у целом поступку.
Чињеница да је Никчевић брат новинарке сама по себи не сме бити препрека његовом запослењу. Проблем настаје уколико се радно место у државној институцији добија после приватног разговора члана породице са председником парламента, без јасних и јавно доступних података о поступку, критеријумима и условима ангажовања.
Ко је Милан Никчевић
Милан Никчевић је раније радио као телевизијски организатор у Радио-телевизији Подгорица и био председник синдикалне организације тог локалног јавног емитера. У марту 2025. године добио је отказ, након чега је покренуо судски поступак.
Основни суд у Подгорици је у поновљеном поступку оценио да је Никчевић незаконито отпуштен и наложио да буде враћен на посао по правоснажности пресуде. Синдикат медија Црне Горе навео је да је Никчевић више од годину дана био без посла.
Управо у том периоду, према сазнањима „Политике”, уследио је разговор Тамаре Никчевић са Андријом Мандићем, после којег је њен брат добио ангажман у Скупштини Црне Горе.
Док брат ради код Мандића, сестра промовише повратак ДПС-а
Политичку димензију читавог случаја додатно наглашавају друге објаве Тамаре Никчевић. Она је истог дана поделила анализу „Портала Аналитика” у којој се наводи да се руководство ДПС-а „враћа на терен” и да активности почасног председника те странке Мила Ђукановића производе „снажну мобилизацију традиционалног бирачког тела”.
У тексту који је поделила Србија се представља као један од спољних актера који ће преко политичких, медијских и других „проксија” утицати на будуће изборе у Црној Гори, док се поједини политички чиниоци називају „великосрпским националистима”.
Док, дакле, Тамара Никчевић промовише политички повратак ДПС-а, велича мобилизациону улогу Мила Ђукановића и генерала Младића испраћа најтежим увредама, њен рођени брат добија радни ангажман у парламенту којим управља лидер највеће српске странке у Црној Гори.
Мандић је годинама политичку подршку градио представљајући се као заштитник српског народа, Српске православне цркве и српских националних интереса. Зато овај случај није питање породичне одговорности за нечије ставове, већ питање политичке доследности и коришћења јавне функције.
Председник парламента српским бирачима дугује објашњење: да ли су принципи које јавно заступа стварно мерило његове политике или служе само за наступе пред бирачима, док се радна места у државним институцијама деле на основу личних разговора и закулисних договора?
Случај Милана Никчевића зато до краја огољава Мандићево двоструко лице, једно намењено српској јавности и друго резервисано за приватне договоре са припадницима политичко-медијског круга Мила Ђукановића.

Владимир Вукчевић/Политика
