Споменик Ратка Младића је Република Српска

Да није било генерала Младића питање је шта би било са Републиком Српском. Преузео је команду у време када се ЈНА распадала по националној основи, а његово искуство је унело стабилност и сигурност у новонасталу војску и контролу над просторима које је српски народ ослободио. Зато је Република Српска својеврсни споменик живота и дела Ратка Младића.

Овако бивши премијер Србије и потпредседник владе СР Југославије Никола Шаиновић говори о историјског улози генерала Ратка Младића који је у четвртак преминуо у 84. години, до последњег дана издржавајући казну у притворској јединици у Схевенингену у Хагу за наводне ратне злочине.

Због свега тога, српски народ поштује историјски допринос генерала Ратка Младића, каже Шаиновић.

„Генерал Младић је дошао у Книн по редовном распореду унутар тада Југословенске народне армије и добио је дужност у команди корпуса у Книну, у време када се ЈНА дефакто распадала по националној основи. Официри Хрвати су отишли хрватским снагама који су тада већ биле у формирању, то се у Босни звало Хрватско веће одбране или у Хрватској Збор народне гарде. Официри муслимани су одлазили у војску која се формирала за будући сукоб у Босни. У исто време у Крајини су већ почели оружани инциденти припадника Збора народне гарде који су пуцали на војску, војне објекте, гађали стражаре поред касарни и код војника је већ почео да се јавља страх за голи живот. У то време је Раткова улога почела да расте јер је он унео мир, стабилност“, присећа се бивши премијер који је са Младићем провео три године у Хагу.

Како истиче, са историјске дистанце изгледа ситно, али било је много важно да није настао организациони и командни вакуум приликом трансформације једне војске у другу, јер би сваки тај вакуум на фронту имао тешке последице.

„Тако да је та Раткова улога унела стабилност, сигурност у новонасталу војску Републике Српске и он је водио до краја рата, очувао тај простор, људе и животе. Зато њега доживљавају као једног од твораца Републике Српске“, оцењује Шаиновић.

Неустрашиви командант

Младић је, додаје, био теренски официр, не онај који телефоном издаје налоге. Обилазио је војнике, стражарска места, храбрио, предузимао мере заштите, чак сам учествовао у деминирању путева и објеката.

„Ту је показао праве знаке неустрашивог команданта који се не боји да лично изврши акте деминирања. Чуо сам на хрватској телевизији, касније када сам био у Хагу, хрватског официра који је рекао да је још био у ЈНА када је један аутобус војске био миниран и док су чекали да дођу деминери дошао је Ратко Младић, лично ушао у аутобус и изнео демонтирану мину. Тако да то је улога Ратка који после из Книна, када се формирају војске Републике Српске Крајине и Републике Српске, на принципу да по пореклу, по месту рођења официри приступе одговарајућој војсци, па тако и он, пошто је рођен у Босни, приступа војсци РС и утиче на њено формирање, успостављање команди, мреже руковођења и успоставља контролу над просторима које је српски народ ослободио“, каже саговорник Спутњика.

Бивши премијер Србије већ је био у Хагу када је генерал Младић доведен. И тамо се, додаје, као и на бојном пољу држао војнички, храбрио друге, уносио дозу моралне снаге.

„Ја сам видео Ратка тог дана кад је доведен у Хаг. Он је био у врло тешком здравственом стању, са уролошком сепсом која је претила да му однесе живот. Ипак, брзо се опоравио и вратио се његовом начину комуницирања с људима, директно, шаљиво, без увијања и без задњих мисли, него све што на ум то на друм. Такав је био све време, и док је трајало суђење. Личио је на себе и наставио је борбу коју је водио до краја“, сматра Шаиновић.

Казна или освета

Он оцењује да затворска казна није освета, већ досуђена рестрикција слободе, па је тако издржавање казне код човека који није здрав и свестан онога што се догађа потпуно бесмислено, и додаје да је једна од велики мана Хашког трибунала то што нема стабилне судске праксе.

„Човек који је на мерама палијативне неге, дакле не више на лечењу, траба да буде пуштен да последње дане проведе са својом породицом. Хаг је раније то извршавао. Неке људе је пустио, као генерала Павковића или Брђанина из Бањалуке који је, додуше, пуштен потпуно бесвестан и преминуо је наредног дана. Раније је важило и да се након издржане две трећине казне осуђеник пушта на слободу. Касније је одлуком председника суда то укинуто, а не можете се жалити јер нема више инстанце. Тако да су то те особине Хашког трибунала, та правна несигурност и нестабилност, које, наравно, у крајњем случају утичу на здравље болесних људи. И ево, видели смо како се завршило и са Ратком Младићем“, закључује Шаиновић.

Јелена Јовановић/Спутњик