Генерал бесмртног дела: У аманет нам је оставио Републику Српску
Фото: ( ЕПА / Генерал Ратко Младић )
Када су олујни ветрови историје поново затресли Балкан, српском народу претила је коб реприза страшног страдања. У том одсудном часу, на чело одбране застао је човек чија је судбина била нераскидиво везана за усесечени бол сопственог рода. Ратко Младић није био само командант; у очима народа који се суочио са новим опстанком, био је бедем који је спречио да нам се понови голгота и геноцид из периода од 1941. до 1945. године. Да је урадио само то – да је спречио да српска деца поново постану жртве истог мрака – његово име било би уписано у памћење.
Он се међу првима на тлу Европе суочио са надирућим исламским екстремизмом и фанатизмом, препознавши опасност пре него што је свет уопште разумео њене димензије. Упркос жртвама, бескомпромисно је одбранио Републику Српску, ломећи нападачке офанзиве унутар Босне и Херцеговине и одолевајући огромним притисцима спољних сила.
Рођен усред Другог светског рата, 12. марта 1942. године у планинском селу Божановићи код Калиновика, Младић је одрастао под тешким печатом породичне трагедије. Његов отац Неђо погинуо је у борбама против усташких снага 1945. године, само два дана пре свог рођендана. Тај рани губитак и скромно одрастање уз мајку Стану дубоко су обликовали његов каснији позив и изразит осећај дужности према сопственом народу. Након основне школе, пут га води у Србију, где започиње војно образовање које окончава као један од најбољих питомаца своје генерације на Војној академији у Београду.
Професионалну каријеру градио је предано унутар Југословенске народне армије, где је брзо препознат као строг, амбициозан и енергичан официр. Службовао је у Македонији, прошавши кроз све нивое командовања, све до начелника одељења за наставу у Трећој војној области у Скопљу.
Преломни моменат наступа пред распад државе, када преузима команду над Книнским корпусом 1991. године током кризе у Далмацији. Показавши изузетну способност у вођењу операција у сложеним условима, ванредно је унапређен. У мају 1992. године, у најкритичнијем тренутку за опстанак Срба западно од Дрине, преузима команду над тек формираном Војском Републике Српске.
Током наредне три и по године, генерал Младић постаје централна фигура у одбрани народа и територије. Под његовом командом, војска је спојила вековне српске земље и сачувала кључне стратешке правце. Његово стално присуство на првим линијама фронта и непоколебљива воља учинили су га живом легендом и симболом отпора. Након потписивања Дејтонског споразума, остао је на функцији начелника Главног штаба до краја 1996. године.
Кроз најтежа ратна искушења, његово војничко умеће и оперативна генијалност донели су кључне, историјске победе које су преломиле судбину народа на овим просторима. Водио је своју војску не из позадине, већ са предње линије, увек делећи субину са својим борцима. Он није ишао иза својих војника, него испред узвикујући „За мном, јунаци!“.
Очима главнокомандујућег мотрио је на сваки педаљ фронта, али му је срце увек било уз обичног српског војника – бринуо је о њиховој исхрани, опреми, санитету и давао им снагу када је било најтеже, јер је знао да се победа кује заједништвом. Из те нераскидиве везе заповедника и народа, из сваког извојеваног окршаја и сачуваног положаја, изнико је највећи тријумф његове борбе – створена је и одбрањена Република Српска као трајни залог српске слободе.
Последње деценије његовог живота обележиле су године изгнанства, а потом и дуготрајан процес пред Хашким трибуналом, где је 2021. године потврђена доживотна казна. Упркос свим политичким пресудама и историјским дебатама, за народ који је спасао и сачувао, генерал Ратко Младић остаје симбол епохе у којој је одбрањена слобода и створена Република Српска.
Александар Стојановић/Компас инфо
