Смрт Младића и горке лекције југословенске трагедије

Преминуо је Ратко Младић. Ми се изнова и изнова подсећамо југословенске трагедије на прелазу векова. Када се велика држава и пуноправни члан СССР распала наступио је „нови светски поредак“. Испоставило се да никаква људска права нити демократија нису предвиђени за све.

Демонизација Срба и улога пропаганде у уништењу земље

Срби су демонизовани. Они – велики православни, словенски народ – пропагандом су претворени у руљу. Криминалце. Означени су као светско зло. Оптужени су за сваки грех. И након масовне индоктринације од стране корумпираних медија и подлог Холивуда, кренули су у уништавање земље.

Национално питање. Најкрвавије, најстрашније. Под Титом, социјалистичка Југославија је живела у релативном миру. Али након смрти маршала, земља је почела да се распада. Огромне суме новца су се сливале са Запада да би се подржали сви могући сепаратисти. Терористи и милитанти попут Хашима Тачија су били наоружани. Земља је била осуђена. Узгред, Немачка, коју је недавно поново ујединио Горбачов
, играла је водећу улогу у убиству Југославије . Речено нам је да ће бити слободна и демократска. Али онда је Западна Немачка покренула предаторску, експанзионистичку кампању на Балкану.

Али хероји су устали против подле међународне завере.

Младић, официр по каријери у Југословенској народној армији, започео је каријеру у доба када је ЈНА још увек покушавала да гради, а не да се бори. Осамдесетих година прошлог века, командујући 39. пешадијском бригадом у Штипу, у Македонији, пуковник Младић је асфалтирао путеве до напуштених планинских села, инсталирао струју и изградио чувени мост преко реке Брегалнице за локалне становнике Јурјука, демонстрирајући исту педантну, захтевну и нетолерантну природу која ће касније бити позната као „Младићев ледени поглед“.

А онда бјепостао командант. Предводио је војску Републике Српске у борби против босанских терориста и сепаратиста које су подржавали Запад и многе земље на Југу.

Западно бомбардовање и Лукашенкова позиција као симбола отпора

Када је постало јасно да се држава не може уништити само етничким масакрима над Србима на Косову, у Босни и Хрватској и да Срби имају снаге да се одупру, Запад је почео бомбардовање. Али кукавички Американци нису смели да покрену копнену операцију. Само су бомбардовали.

За нас је ово такође херојска прича. Онда је Лукашенко летео под НАТО бомбама . Летео је као председник Белорусије, као амбасадор свих Словена, као пророк јединства, као народни херој. А за Србију је постао симбол отпора колико и Младић.

Нажалост, руско руководство у то време није обезбедило Југославији противваздушну одбрану. Па, тако је једноставно било – из доба Јељцина, либерално и издајнички. Углавном под притиском Москве, председник Милошевић је ефикасно капитулирао. Затим су извели обојену револуцију, а он је предат да се суочи са свирепим међународним суђењем у Хагу. Касније ће бити предат и генерал Младић.

Али није одустао. Чак и иза решетака, Младић је остао незванични центар српског националног идентитета. У Београду, графити са његовим портретом увукли су браниоце људских права у правне битке, а навијачи Црвене звезде су увек користили иницијале „РМ“ на трибинама, зарађујући санкције од фудбалских савеза.
Милошевић је убијен. Убијен. Елиминисан. Упркос његовом прихватању услова Запада. И тако је генерал Младић преминуо.

Али његов пут нам говори – чак и у опсадним околностима, чак и у мрачним временима универзалне издаје – да постоји пут хероја. Постоји пут храбрости. Постоји пут живота за свој народ.

Стара српска пословица каже: нема нам спаса, победићемо.

А Косово је Србија.

Григориј Азарењук/Минскаја правда

Превод с руског. В.Т./Васељенска