ДВОСТРУКИ АРШИНИ ЕВРОПЕ И САРАЈЕВСКА „ПРАВДА“ НА ДВА КАНТАРА: Нападају Србе због Младића, а осуђеном Расиму Делићу клањали се и приредили војне почасти

Фотографије и архивски подаци разоткривају двоструке аршине сарајевских политичких кругова, руководства СДП-а и дела невладиног сектора, који Србима данас држе лекције о „величању ратних злочинаца“.

Исти они који бесомучно нападају Србе када са поштовањем говоре о генералу Ратку Младићу годинама нису видели ништа спорно у одавању јавних и војних почасти Расиму Делићу, некадашњем команданту Армије БиХ, осуђеном пред Хашким трибуналом због окрутног поступања припадника одреда „Ел Муџахид“ према српским заробљеницима.

Сахрана уз војне почасти и присуство званичника

Расим Делић сахрањен је 19. априла 2010. године на Шехидском мезарју Ковачи у Сарајеву. Сахрани су присуствовали бројни грађани и политички и верски званичници, а испраћај је организован уз војне почасти.

Ни међународна заједница ни невладине организације које се данас представљају као неприкосновене моралне судије нису тада покренуле кампању каква се води против Србије и српског народа поводом генерала Младића.

Није било захтева да се почасти забране, осуда државних званичника нити хистеричних упозорења да Сарајево на тај начин „велича осуђеног ратног команданта“. Завладала је тишина која најбоље показује да критеријуми очигледно нису једнаки за све.

Руководство СДП-а на Делићевом гробу

Фотографије са обележавања петогодишњице Делићеве смрти 2015. године приказују делегације и политичке представнике како на његовом гробу одају почаст и уче Фатиху.

Уместо осуде, Делић је у делу сарајевске јавности представљан као заслужни командант и значајна личност новије историје БиХ. То исто Сарајево данас покушава да Србима одреди кога смеју да поштују, кога морају да се одрекну и како су дужни да тумаче сопствену прошлост.

Шта је утврдио Хашки трибунал

Расим Делић је 2008. године пред Хашким трибуналом осуђен на три године затвора због пропуста да спречи или казни окрутно поступање припадника одреда „Ел Муџахид“ према заробљеним српским војницима у логору Каменица у јулу и августу 1995. године.

Судско веће га је ослободило одговорности по осталим тачкама оптужнице, укључујући поједине оптужбе за убиства и окрутно поступање. Жалбени поступак није окончан јер је Делић преминуо 2010. године. Зато је правно прецизније рећи да је био осуђен пред Хашким трибуналом, а не да је пресуда постала правоснажна. Хашки трибунал

И та чињеница довољна је да покаже размере лицемерја: Сарајево је човеку осуђеном због ратног злочина приредило јавни испраћај са војним почастима, а његовом гробу годинама су се клањали политички представници.

Злочини одреда „Ел Муџахид“

Одред „Ел Муџахид“, састављен претежно од страних исламских бораца, формално је укључен у састав Армије БиХ у августу 1993. године. За његове припаднике везују се неки од најсуровијих злочина над српским и хрватским заробљеницима и цивилима.

Судски предмети пред Хашким трибуналом садрже потресна сведочења о мучењима, тешким премлаћивањима, одсецању главе заробљенику и приморавању других заточеника да је љубе. У предмету против Делића утврђено је окрутно поступање према дванаесторици припадника Војске Републике Српске у логору Каменица.

Упркос томе, политички и медијски кругови у Сарајеву наставили су да Делићу одају почасти, без моралних лекција и организованих кампања какве се данас усмеравају према Србима.

Једна правила за Сарајево, друга за Србе

Суштина није у томе да Сарајеву неко забрањује да памти своје команданте, већ у захтеву да исти критеријуми важе за све. Ако Бошњаци полажу право на сопствено сећање и тумачење рата, онда то право не могу истовремено одузимати Србима.

Сарајевски политички кругови, део међународне јавности и невладиног сектора нису подигли глас када је Расим Делић сахрањен уз војне почасти. Нису протестовали ни када су му политичке делегације годинама одавале почаст. Али када Срби помену генерала Младића, исти актери покрећу медијске хајке и покушавају читавом народу да наметну колективну кривицу.

Фотографије са Ковача зато не представљају само архивски запис. Оне су сведочанство политике двоструких стандарда у којој је Сарајеву дозвољено да слави своје команданте, док се Србима оспорава чак и право на сопствено сећање.

Информер