НИШЛИЈЕ ОКРЕНУЛЕ ЛЕЂА ФЕСТИВАЛУ „ПРОГЛАСОВАЦА“: Публика масовно напуштала пројекције хрватских копродукција

Фото: ( ATA images )
Помпезно најављени Нишки филмски фестивал, који самостално организује Удружење филмских глумаца Србије предвођено Петром Бенчином, већ прве вечери суочио се са призором који организатори сигурно нису желели да виде — велики број гледалаца напуштао је фестивалски простор током филмског програма.
Снимци који круже друштвеним мрежама приказују публику која у већем броју одлази са фестивала. Према објавама са лица места, гледаоци су почели да напуштају простор током пројекција остварења у чијој су продукцији учествовали и хрватски партнери.
Снимци потврђују масовнији одлазак гледалаца, а организатори се до сада нису огласили поводом навода који су изазвали бројне реакције на интернету.
Фестивал у режији Бенчине и блокадерских глумаца
Нишки филмски фестивал одржава се од 29. августа до 3. септембра под слоганом „Више од игре“, а организује га Удружење филмских глумаца Србије, чији је председник Петар Бенчина.
Реч је о манифестацији коју Удружење организује самостално, без организационог учешћа Града Ниша и Нишког културног центра, пошто није постигнута сагласност о заједничком организовању традиционалних „Филмских сусрета“.
Због тога ова манифестација и не носи назив „Филмски сусрети“, иако њени организатори настоје да је представе као наставак фестивалске традиције дуге шест деценија.
Најављен је долазак више од 120 глумаца и филмских стваралаца, али је већ указано да се иза великог броја имена појављује уски круг родбински, кумовски, брачно и политички повезаних људи окупљених око Драгана Бјелогрлића, „Прогласа“ и блокадерских протеста.
Хрватски партнери у продукцији
Прве вечери приказан је филм „Оче наш“ редитеља Горана Станковића. Реч је о међународној копродукцији Србије, Хрватске, Италије, Црне Горе, Северне Македоније и БиХ, у којој је учествовала и хрватска продукцијска кућа „ПомПом филм“. Остварење је добило подршку и Хрватског аудиовизуелног центра.
После њега на програму се нашао филм „Кућа“ редитељке Тање Брзаковић. И у доступним продукцијским подацима за ово остварење наводе се хрватски партнери и подршка Хрватског аудиовизуелног центра.
Организатори имају право да бирају фестивалски програм, али и публика има пуно право да свој однос према том избору покаже — укључујући и напуштањем пројекције.
Помпезне најаве удариле у празне столице
Призори гледалаца који одлазе представљају снажан контраст великим најавама о „јединственој филмској смотри“, 21 остварењу и више од 120 глумаца и филмских стваралаца из Србије и региона.
Посебно је упадљиво што се све дешава на фестивалу који организује круг глумаца блиских „Прогласу“ и блокадама, а који је покушао да без учешћа Града Ниша преузме део идентитета и традиције „Филмских сусрета“.
Фестивал посвећен филмској уметности тако је већ на почетку постао ново место политичких и културних подела. Уместо очекиваног спектакла, друштвеним мрежама шире се снимци публике која одлази и оставља организаторе пред непријатним питањем: да ли је програм прављен за Нишлије или за затворени идеолошки и професионални круг организатора?
После открића о родбинским, кумовским и партнерским везама међу најављеним учесницима, снимци са отварања показали су и реакцију дела публике. Организатори су могли да присвоје позорницу и покушају да преузму фестивалску традицију, али очигледно нису могли да приватизују и нишку публику.

Uvek je gledanost drugog filma manja. Ko je bio nakad na filmskim vrlo dobro to zna.
Зар нам није било довољно искуство са“ малим крволочним крвтским
пучанством“ које кад год има залеђину користи да изврше најгрозније
злочине према Србима. И то се догађало 3 пута у 20 веку. Иако су до
краја рата били верни Хитлеру, Броз их провукао као учеснике НОБ.
И сад се питамо ко су те српске филмаџије које су их довукли у НИШ
а биће да су то кумровачки абоненти Бјела и Марковић.
Kada glumci umisle da su elita. Posebno klan Bjele kao stado bez možga koji rade protiv Srbije a dala im je sve.Sve se vraća.
Pogledajte enciklopediju briranika (kakvi god da su skotovi britanci). Do dvadesetog veka glumci su bili niži sloj i pošteni ljudi se nisu družili sa njima jer je to bila sramota. Dolazi 20 vek, hoilivud,… i situacija se cinično obrće.