Тужилаштвом на српско памћење: Митрополит Методије и Милан Кнежевић пријављени због генерала Младића

Група рожајских и бошњачких невладиних организација затражила је кривично гоњење Митрополита будимљанско-никшићког Методија и лидера ДНП-а Милана Кнежевића због речи изговорених у знак поштовања према генералу Ратку Младићу. У изјавама двојице пријављених, међутим, нема ни позива на насиље, ни претње, ни порицања страдања било ког народа

Покушај да се кривичним пријавама одреди коме Срби смеју да одају пошту и како смеју да памте сопствену историју настављен је пред Основним државним тужилаштвом у Рожајама, којем је пет невладиних организација поднело пријаве против Митрополита будимљанско-никшићког Српске православне цркве Методија и председника Демократске народне партије Милана Кнежевића.

Повод су њихове поруке након смрти генерала Ратка Младића, ратног команданта Војске Републике Српске, који је 27. августа преминуо у притворској болници Хашког механизма.

Кнежевић је на платформи Икс објавио фотографију генерала уз речи:

– Слава је вечна, а патња кратка. Свака српска кућа има једног Ратка.

Митрополит Методије је на помену казао да је Младић био великан, велики Србин и човек вредан поштовања, додајући да је народ у њему препознао дивне и свете одлике српских ратника и витезова.

Пријаве су потписали НВО „Промене”, „Енделус”, Бошњачки културни центар „Санџак”, НВО „Архитектура Санџака” и Бошњачка културна заједница. Они тврде да би у овим порукама могли да постоје елементи кривичног дела из члана 370 Кривичног законика Црне Горе.

Закон не кажњава само другачије памћење

Подносиоци пријава, међутим, прећуткују важан део законске одредбе на коју се позивају. За постојање кривичног дела није довољно само то што се некоме не допадају изговорене речи.

Члан 370 прописује одговорност уколико се одобравањем, негирањем или значајним умањивањем тежине злочина поступа на начин који може довести до насиља или изазвати мржњу према одређеној националној, верској или другој заштићеној групи.

Ни у Кнежевићевој објави, ни у речима Митрополита Методија нема позива на насиље, претње било ком народу нити оспоравања права жртава на поштовање. Реч је о опроштају од човека којег велики део српског народа, посебно западно од Дрине, памти као ратног команданта заслужног за одбрану Републике Српске у најтежим годинама њеног постојања.

Чињеница да је Младић правоснажно осуђен пред међународним судом део је правне стварности. Али ниједна пресуда не може да поништи право српског народа да сагледава целокупну историјску улогу генерала, нити да забрани породицама погинулих бораца Војске Републике Српске да га памте као свог команданта.

Поштовање према бошњачким жртвама не сме бити спорно. Али не може бити ни једносмерно, нити употребљено као средство за брисање српских жртава, страдања Срба у Подрињу, масовног егзодуса сарајевских Срба и чињенице да је Република Српска брањена у крвавом грађанском рату у којем су страдали припадници свих народа.

Митрополитова сарајевска рана

Посебну тежину нападу на митрополита Методија даје његова лична и породична судбина.

Митрополит, световним именом Љубиша Остојић, рођен је 1. априла 1976. године у Сарајеву. У том граду завршио је основну школу и прва два разреда гимназије, али је његова породица услед ратних збивања била принуђена да напусти Сарајево и пресели се у Подгорицу.

Зато његове речи о генералу Младићу нису хладна политичка парола, већ став човека који је као младић лично осетио шта значе рат, губитак завичаја и прогон. Покушај да се таква животна судбина сведе на један члан кривичног законика представља ново понижење за десетине хиљада сарајевских Срба који су остали без својих домова.

Митрополит Методије је и касније осетио силу државног апарата на сопственој кожи. Током протеста против спорног Закона о слободи вероисповести у децембру 2019. године повређен је приликом полицијске интервенције на мосту на Ђурђевића Тари. Митрополија је тада саопштила да су он и верници оборени и ударани, док је полиција негирала примену силе према епископу.

Ђукановићев механизам и даље ради

У истој ноћи у којој је режим Мила Ђукановића усвајао закон усмерен против имовине и положаја СПЦ, ухапшени су и посланици Демократског фронта, међу њима Милан Кнежевић. За закон су тада, уз ДПС и његове традиционалне партнере, гласали и посланици Бошњачке странке. Резултат гласања из децембра 2019.

Кнежевић је годинама био једна од главних мета Ђукановићевог политичко-правосудног апарата. У процесу за наводни „државни удар” првобитно је био осуђен на пет година затвора, да би после вишегодишње судске и политичке голготе правоснажно био ослобођен јер није доказано да је извршио кривична дела која су му стављана на терет. Одлука Апелационог суда из фебруара 2026.

Зато најновије пријаве носе препознатљив печат старе политичке матрице, када се не може одговорити на став, активирају се тужилаштво, етикете и претње затвором.

Посебно је упадљива селективност дела политичке и невладине сцене која се данас представља као врховни судија историје. Током деценија Ђукановићеве власти, када су Срби били изложени институционалној дискриминацији, када је српски језик потискиван, када су противници режима хапшени, а СПЦ проглашавана непријатељем државе, из тог идеолошког круга углавном није долазила ни приближно једнако снажна одбрана права српског народа.

Тужилаштво у Рожајама сада има једноставан задатак, да примени закон, а не политичку вољу подносилаца пријава. Одавање поште преминулом човеку, изношење вредносног суда о његовој историјској улози и изражавање националног сећања нису сами по себи позив на мржњу.

Српски народ има право да оплакује своје мртве, поштује своје команданте и чува сопствено виђење историје. То право не може му одузети ниједна невладина организација, политичка кампања или кривична пријава.