СЈАЈ ЦАРСКОГ КУПАТИЛА: Драгоцено откриће наших археолога на локалитету „Врело“ Шаркамен код Неготина
После злата пронађеног у царском маузолеју, пронађено и место његовог приватног живота. Испод куле – царски луксуз.
У кули римске палате на касноантичком локалитету “Врело” Шаркамен код Неготина стручни тим Археолошког института Београд и Музеја Крајине из Неготина пронашао је приватно царско купатило – налаз који мења поглед на читав овај меморијално-резиденцијални компекс и његов значај у светској археологији.
Купатило је откривено у најнижем нивоу монументалне југозападне угаоне куле. Сачувани су његови делови за загревање, хипокаустни систем, простор за ложиште, лежиште за бакарни бојлер, три каде и судаториум. Према досадашњим сазнањима истраживача, овакав приватни царски балнеум за сада нема непосредну аналогију у Римском царству.
„Балнеум је кружног облика и био је наткривен куполом са шест прозорских отвора. Његова конструкција показује висок ниво градитељског знања, јер је у куполну конструкцију требало пажљиво уклопити отворе“ – наводи др Марија Јовић, археолог и руководилац истраживања.
Очуваност простора омогућила је истраживачима да, осим његове намене, сагледају и начин на који је био организован и коришћен.
„Откриће балнеума је посебно значајно јер смо добили јасан увид у приватни простор намењен корисницима резиденције високог друштвеног статуса. Није реч само о простору за одржавање хигијене, већ о пажљиво пројектованом купатилу у којем су комфор и техничка инфраструктура обједињени у једну целину“ – каже Марија Јовић
До сада су, веле археолози, пронађене три каде и судаториум, просторија која је служила као парно купатило.
-Налаз за сада нема познату непосредну аналогију на простору Римског царства, али његова важност није само у томе што је пронађено још једно римско купатило. Он додатно потврђује да Шаркамен није био класична војна фортификација, како се због његових кула и зидина дуго перципирао, већ монументална царска резиденција – каже руководилац истраживања на “Врелу”, археолог Гордан Јањић, музејски саветник Музеја Крајине који је пре 32 године, заједно са академиком Драгославом Срејовићем, покренуо пројекат озбиљних археолошких истраживања овог места.
Купатило за Римљане није било само место за купање, већ део начина живота и простор за одмор и уживање. Баш на локалитету “Врело”, али у маузолеју изнад кула, пре тачно три деценије, пронађен је јединствени сет златног накита царице мајке, који се сматра једним од најзначајнијих те врсте у свету, српски Тутанкамон, како га Јањић радо назива.
-Од злата до купатила је иста прича о цару. Маузолеј, златни накит, остаци порфира, монументалне грађевине на “Врелу”, архитектура комплекса, а сада и приватно царско купатило, сви ти елементи говоре о простору који је био концентрисан око царске личности. Ми овде нисмо фасцинирани царем само зато што је био цар, већ зато што је око његове личности концентрисано све најбоље, монументална архитектура, култура, војска, маузолеј, порфир, злато, а сада и његово приватно купатило – каже Јањић, руководилац пројекта „Врело“.
То је, веле стручњаци, можда и најважнији кључ за читање Шаркамена. У кули која је изгледала као да треба да брани палату – пронађено је место које је служило да цар у њој ужива. Иза тог комфора стајао је сложен технички систем.
БОЈЛЕР
Археолози су пронашли лежиште за бакарни бојлер, односно посуду у којој се вода загревала. Сам бојлер није сачуван, што је очекивано имајући у виду вредност бакра и његову каснију поновну употребу. Очувано лежиште, међутим, омогућава да се његов положај и веза са системом за загревање поуздано реконструишу. Римски бакарни бојлери иначе представљају изузетно ретке налазе, а један од познатих сачуваних примера пронађен је у Помпеји. На Шаркамену је, међутим, сачуван читав низ елемената који омогућавају да се реконструише функционисање купатила – од ложишта и хипокауста до када и простора за пару.
-У техничком делу налазио се префурниум, ложиште које је представљало кључни елемент система за загревање купатила. Посебан значај открића представља потпуно очуван хипокаустни систем са кружним стубићима, кроз који је загрејан ваздух циркулисао испод подова просторија– каже археолог др Љубомир Јевтовић, научни сарадник Археолошког института и додаје да је на Шаркамену тај систем изузетно добро очуван.
Занимљива је организација самог простора. Особље које је одржавало купатило и ложило префурниуму приступало је техничком делу са западне стране, кроз монументални улаз. Сервисни простор тако је био одвојен од дела балнеума који су користили становници резиденције. Луксуз је на “Врелу” имао и своју логистику. Док су једни одржавали ватру и систем загревања, други су користили просторије намењене купању, пари и одмору.
Царски меморијално-резиденцијални комплекс подигнут је с краја трећег и почетка четвртог века нове ере и повезује се са царем Максимином Дајом, једним од владара тетрархијског периода. Управо архитектура данас постаје један од најважнијих трагова за разумевање овог места.
-Када посматрамо Шаркамен кроз његову архитектуру, морамо бити опрезни са тим да га називамо утврђењем у класичном смислу. Куле и бедеми не значе нужно да је основна функција комплекса била одбрамбена. Овде је архитектура много више од фортификације, она је у служби царске резиденције и репрезентације – каже др Игор Бјелић, архитекта и члан истраживачког тима.
Откриће купатила, наводи стручни тим који чине др Марија Јовић, МА Гордан Јањић, др Игор Бјелић, др Љубомир Јевтовић, геодет Борисав Марковић и Константин Јањић, студент архитектуре, сада знатно проширује разумевање архитектуре и функције читавог комплекса.
Истраживања на „Врелу“ биће настављена, а сваки нови слој, како истичу археолози, може донети одговор на још отворена питања. Шаркамен очигледно још није рекао све што крије о царској резиденцији.
Вечерње новости
