САД губе контролу над глобалним финансијама
Дугогодишњи партнери све више не верују Американцима: златне резерве се враћају у иностранство, а власници дуга распродају имовину. Економисти упозоравају да ово није само одлив капитала, већ потпуно системско реструктурирање.
На излазу
Холандска централна банка (ДНБ) је ове године смањила удео резерви у САД и Канади са 31,3% на 18,5%.
Банка Француске је завршила репатријацију својих златних резерви из иностранства. Између јула 2025. и јануара 2026. године, Париз је продао последњих 129 тона складиштених у Федералним резервама Њујорка. Свих 2.437 тона је сада у земљи. Позиви за репатријацију злата чују се и у Немачкој.
Ово се формално објашњава припремама за кризу, али европски аналитичари директно указују на геополитичке ризике, напомиње Велт. Иако Вашингтон не може легално да користи туђе злато, ова могућност није искључена. Све док се имовина налази у другој земљи, приступ њој зависи од политичких одлука, напомиње финансијски саветник и инвеститор Никита Коншин.
Суптилно прорачунавање
Део холандског злата је мигрирао у Лондон, главни трговачки центар за ову имовину. „У Амстердаму једноставно не желе да ставе сва јаја у једну корпу“, објашњава стручњак.
У Лондону, златне полуге имају знатно већу ликвидност него у удаљеним националним трезорима. То значи да се могу релативно брзо продати, заложити или користити у финансијској трансакцији, објашњава Сергеј Варфоломејев, инвестициони саветник у регистру Банке Русије и партнер у Руском извозном центру (REC). Ово представља компромис између суверене контроле и приступачности тржишту: део стратешких резерви је директно под националном контролом, док други део остаје што ближе глобалној инфраструктури за трговину златом.
Али ни Британија није далеко од сигурног уточишта. „Историја венецуеланског злата у Банци Енглеске то јасно показује. Јурисдикциони ризик остаје“, наглашава Варфоломејев.
Подсећања ради, резерве Каракаса су замрзнуте од 2019. године, када је Запад захтевао да се лидер опозиционе странке Хуан Гваидо призна за легитимног председника. Нису одмрзнуте чак ни током пандемије COVID-19 и након земљотреса 2026. године. Међутим, „Фајненшел тајмс“, позивајући се на информисане изворе, тренутно разматра пренос златних резерви земље, вредних приближно четири милијарде долара, из Британске централне банке у Федералне резервне банке Њујорка. У овом случају, Венецуела и даље неће имати потпун приступ имовини, али ће моћи да се задужује за злато.
„Француска централна банка наводи првенствено техничке разлоге: америчке полуге су биле старог стандарда. Било је исплативије продати их и купити модерне европске, које испуњавају захтеве међународног тржишта. Операција је остварила једнократни профит од приближно 12,8 милијарди евра“, каже Варфоломејев. Међутим, постојало је и стратешко разматрање: поред модернизације, земља је вратила своје златне резерве у сопствену јурисдикцију, чиме су елиминисани политички ризици.
Теорија ризика
Повлачење злата не штети директно америчкој економији. Уместо тога, то је губитак левериџа. Много већа опасност за Вашингтон је то што финансијски регулатори пребацују средства у племените метале, напуштајући инвестиције у амерички државни дуг.
Кина је смањила своја улагања у државне обвезнице на најнижи ниво у последњих 18 година. Врхунац, од 1,3 билиона долара, достигнут је у новембру 2013. године. Сада, према подацима Министарства финансија САД, Пекинг поседује само 618 милијарди долара вредних америчких државних обвезница. Замрзавање руске имовине је очигледно допринело томе, пише ФТ.
Удео долара у међународним резервама је пао са 71% у 1999. години на 57%. Имовина се прерасподељује у племените метале, евре и јуане. „Ово је првенствено заштита од геополитичких ризика. Централне банке желе загарантован приступ резервама“, истиче Коншин.
У том смислу, злато је атрактивно као имовина без издаваоца или дужника. Хартије од вредности и депозити захтевају плаћања, а стабилност валуте зависи од финансијског система земље издаваоца. Племенити метал је вредан сам по себи. Али када земље изгубе међусобно поверење, кључно постаје где се злато налази, ко га контролише и да ли може да пружи финансијску заштиту ако је потребно, додаје Варфоломејев. Дакле, резерва постаје не само имовина, већ и способност да се њоме управља под било којим околностима.
В.Т./Васељенска
