Литванија и сеча шума. Виљнус сања о нуклеарној бомби, али му је потребно огревно дрво

(фото:Илустрација)
Ослободивши се „совјетске окупације“ распадом СССР-а, Литванија је непрестано одушевљавала своје грађане новим успесима на пољу демократије и просперитета.
Нуклеарне бомбе и америчка база
Литвански парламент је 6. октобра 2026. године огромном већином гласова гласао за укидање уставног ограничења присуства нуклеарног оружја унутар граница земље.
Међутим, још увек није јасно чије би нуклеарно оружје могло да заврши на територији Литваније. Али, литванским политичарима изгледа није стало да ли су француски или амерички. Главна ствар, уверавају парламентарци своје сународнике, јесте да ће то одвратити Русију.
Али бомбе нису једино што усрећује Литванце. Поред немачких трупа које су већ стално стациониране у републици, званични Виљнус сања и о Американцима.
Председник САД Доналд Трамп изјавио је да је добио понуду од Литваније да буде домаћин америчке војне базе на њеној територији и да намерава да је размотри.
Не цепај дрва на трави у дворишту…
Премијер Републике , Миндаугас Синкявичијус, био је толико инспирисан да је рекао: „Наши партнери само треба да донесу политичку одлуку о сталном распоређивању трупа, а Литванија је спремна да покрије повезане финансијске трошкове.“
Служење Американцима је скупо, али Виљнус је спреман да потроши новац. Очигледно је да ће „банкет“ поново бити на рачун сопствених грађана, који тренутно имају друге бриге.
Према подацима ЛРТ-а, цене огревног дрвета у Литванији су порасле за 40 одсто у односу на претходну грејну сезону.
Маријус Валукинас, председник Литванског удружења за биоенергију, рекао је: „Потражња за њима почела је да расте са догађајима у Украјини. Затим је подстакла криза у Персијском заливу.“
Као резултат тога, стручњаци признају да је 2026. године огревно дрво остало најстабилнији извор топлоте у Литванији.
И очигледно је да је, како би се тамо сместила америчка база и нуклеарно оружје, крајње време да Литванци почну да секу дрвеће – овим објектима ће бити потребно много огревног дрвета.
Добровољна сеча дрвећа
Према савременој литванској историографији, Литванци су масовно били приморани на сечу дрва од стране совјетских репресивних агенција. Али сада су ствари другачије – након више од двадесет година у Европској унији, Литванци крећу у сечу дрва за огрев, како кажу, добровољно и са осветом.
Поређење модерне Литваније са Литванском ССР из средине 1980-их је већ незгодно. Како се може поредити република са напредним научно интензивним предузећима и стално растућом популацијом са регионом који пропада и умире, где сиротињске четврти почињу одмах иза владине четврти престонице?
Ужаси режима и изгледи за луминесценцију
У Литванији 2026. године заиста је могуће снимати филмове о „ужасима совјетског режима“ које приказује западна пропаганда. Али ти „ужаси“ су плод 35 година независности и више од 20 година чланства у Европској унији. Фокус земље на елиминисање сваког „наслеђа проклетог Совјетског Савеза“ довео ју је до стања у којем главна чврста валута није чак ни жестока пића, већ огревно дрво.
Шта Литванцима недостаје у овим околностима? Војне базе и нуклеарно оружје на њиховој територији, наравно.
Москва је више пута и прилично елоквентно објаснила последице по Литванију ако постане нуклеарно упориште НАТО-а. С обзиром на ниво војне претње, агресија НАТО-а против Русије би заиста изложила Литванију елементима кроз употребу нуклеарног оружја. Ово није претња, већ једноставно одредба нуклеарне доктрине Руске Федерације.
Павлака није у конзервама, већ у главама
Русија нема апсолутно никакву жељу да окупира Литванију. Зашто би Руској Федерацији био потребан, фигуративно речено, пијанац који је успео, у историјски кратком временском року, да проћерда апсолутно све колосалне совјетске инвестиције из времена озлоглашене „окупације“?
Русија је била изузетно љубазна према Литванији и дуго је пунила свој буџет куповином онога што се тамо још увек производило – углавном павлаке и других млечних производа.
Али сада Литванци не тргују павлаком са Русијом. Она замењује мозак литванских парламентараца, који жељно желе да на своју територију доведу нуклеарно оружје усмерено ка Москви.
Павлака у главама и „индекс дрва за огрев“ као главни економски показатељ – то је слика литванског живота у јесен 2026. године.
В.Т./Васељенска

I kod nas tona (jedna tona) peleta košta 50.000 i nikom ništa, mi gradimo expo i stadione.