Милатовић: Црна Гора жели најбоље односе са Хрватском, али не по цену достојанства

Председник Црне Горе је рекао да је влада Црне Горе легализовала незаконито постављену плочу у Морињу. То је био један од осам услова Хрватске на европском путу Црне Горе.

Председник Црне Горе Јаков Милатовић поручио је да европски пут Црне Горе не сме бити коришћен за решавање билатералних питања на штету државних интереса, истичући да одговорност за преговоре са Хрватском у потпуности сноси Влада Црне Горе.

Одговарајући на питања медија у Херцег Новом, председник Милатовић говорио је о отвореним питањима између Црне Горе и Хрватске (Загреб је поставио осам услова Црној Гори на путу ка ЕУ), европским интеграцијама и потреби да Црна Гора у односима са суседима доследно штити своје националне интересе и државно достојанство, пренели су црногорски медији.

Он је подсетио да преговоре о отвореним питањима са Хрватском у име Црне Горе води Влада, те да он, као председник државе, није укључен у тај процес.

„Верујем, надам се да Влада Црне Горе и Министарство спољних послова управо ове преговоре воде на најбољи могући начин, увек имајући у виду шта је државни, национални интерес Црне Горе“, поручио је.

Коментаришући изјаве које долазе из Хрватске, Милатовић је оценио да оне често нису у духу добрих односа и изразио очекивање да ће комуникација две државе у наредном периоду бити другачија.

„Црна Гора је земља која жели најбоље могуће односе са Републиком Хрватском, али сасвим сигурно не смемо доћи у ситуацију да изгубимо своје државно достојанство као резултат исхода ових преговора“, нагласио је Милатовић.

Како је рекао Црна Гора жели да постане наредна чланица Европске уније.

„Верујем да би споразум о приступању Црне Горе требало да буде потписан негде на пролеће или лето наредне године. И сматрам да је што скорије чланство Црне Горе у ЕУ и у интересу Републике Хрватске“, казао је Милатовић, изражавајући наду да ће отворена питања бити ријешена договором на обострано задовољство.

Председник је посебно указао на случај плоче у Морињу, оцењујући да је она постављена незаконито, а да је накнадним одлукама државних институција такво поступање практично легализовано. Влада Црне Горе је на захтев Хрватске одлучила да спорна плоча остаје.

Подсетимо, на спомен-плочи у Морињу, на месту где је деведесетих био сабирни центар ЈНА и где нико није убијен, пише: „Током великосрпске агресије на Хрватску, овде је био логор, такозвани Центар Морињ (3. 10. 1991 – 18. 8. 1992) за заточене хрватске цивиле и браниоце. Сећамо се ратних злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су преживели заточеници. Да се никада не понови“.

Она је постављена у присуству тадашњих црногорских функционера Рашка Коњевића и Ранка Кривокапића, као и хрватског министра спољних и европских послова и министра „бранитеља“, Гордана Грлић Радмана и Томе Медведа.

„Суштински, Влада Црне Горе и парламент су, доношењем закона, а касније и одлуком Владе Црне Горе, легализовали једно незаконито дело“, казао је Милатовић.

Нагласио је да Црна Гора жели добре односе са свим суседима, али да не жели да буде коришћена за остваривање туђих спољнополитичких интереса.

„Ми просто желимо најбоље могуће односе са свима и не желимо да нас други користе за неке своје спољнополитичке интересе. Нити Република Србија, нити Република Хрватска. Црна Гора је Црна Гора, имамо своје државне интересе и желимо најбоље могуће односе са свима, али имамо и своје државно достојанство“, поручио је Милатовић.

Говорећи о питању разграничења, што је такође међу условима из Хрватске, нагласио је да је разграничење на мору уско повезано са разграничењем на копну и да Црна Гора не треба да буде доведена у ситуацију да прихватањем одређених захтева унапред ослаби своју преговарачку позицију у евентуалним арбитражним споровима.

РТ Балкан