Хронологија терористичких напада на Балкану: Од експлозије у Мостару до напада испред израелске амбасаде у Београду

Напад испред Амбасаде Израела у Београду поново је отворио питање тероризма и насилног екстремизма на Балкану. Малолетни нападач је 28. октобра ножевима насрнуо на припадника Жандармерије који је обезбеђивао дипломатско представништво, а полицајац је узвратио ватром и усмртио га. Жандарм је задобио посекотину на лицу.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић саопштио је да је напад третиран као терористички чин и да је ниво безбедносне претње подигнут на највиши, црвени степен. Према његовим наводима, нападач је узвикивао „Алаху акбар“, а безбедносне службе имале су сазнања о његовој наводној повезаности са Исламском државом. Тужилаштво за организовани криминал преузело је истрагу и наложило утврђивање идентитета, мотива и евентуалних веза са терористичким организацијама.

Овај догађај подсетио је и на напад испред исте амбасаде у јуну 2024. године, али и на низ ранијих напада и спорних случајева у Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Бугарској. Од експлозије аутомобила-бомбе у Мостару до пуцњаве на америчку амбасаду у Сарајеву, регион се деценијама суочава са безбедносним изазовима повезаним са насилним екстремизмом.

Напад у Београду

Напад се догодио у ноћи између 27. и 28. октобра, испред Амбасаде Израела у Београду. Према информацијама Министарства унутрашњих послова, нападач је пришао стражарској кућици и са два ножа насрнуо на припадника Жандармерије који је обезбеђивао објекат.

Једним ножем погодио је полицајца у лице, након чега је жандарм употребио службено оружје и усмртио нападача. Повређени полицајац задобио је лакшу повреду, а према тадашњим извештајима, нико од особља амбасаде није повређен.

После напада наређено је појачавање безбедносних мера на важним локацијама широм Србије. Тужилаштво за организовани криминал саопштило је да испитује мотиве нападача и његову евентуалну повезаност са терористичким организацијама или појединцима

Напад самострелом испред исте амбасаде 2024. године

Београд се са сличним нападом суочио и 29. јуна 2024. године, када је Милош Жујовић, познат и под именом Салахудин, самострелом ранио припадника Жандармерије који је обезбеђивао Амбасаду Израела.

Повређени жандарм је у самоодбрани употребио службено оружје и усмртио нападача. Српске власти окарактерисале су догађај као терористички напад, а истрага се бавила могућим везама починиоца са радикалним исламистичким круговима.

Случај је поново скренуо пажњу на опасност од радикализације путем интернета и на могућност да појединци, под утицајем екстремистичке пропаганде, самостално планирају насилне нападе.

Мостар 1997: Експлозија аутомобила-бомбе

Један од најразорнијих напада у послератној Босни и Херцеговини догодио се средином септембра 1997. године у Мостару. Експлозија аутомобила-бомбе повредила је 28 особа и изазвала велику материјалну штету у западном делу града.

На месту детонације остао је кратер дубок готово метар и широк око два и по метра. Према тадашњим извештајима, оштећено је или уништено око 120 станова и приближно исто толико аутомобила.

У вези са овим случајем помињана су имена Алија Хамада, Ахмеда Зухаира, Салеха Недала и Владе Поповског. Поједини чланови групе довођени су у везу са међународним исламистичким мрежама, укључујући Ал Каиду.

Ипак, мотив напада није у потпуности разјашњен. Истражитељи су разматрали могућност да је реч о верски мотивисаном тероризму, али и тврдње да је напад могао бити повезан са осветом због наводног злостављања једног од припадника групе у логору Хрватског већа одбране.

Афера „Максимус“: Планиран напад на западну амбасаду

Случај Мирсада Бекташевића, познатог под надимком Максимус, изазвао је велику пажњу безбедносних служби средином 2000-их. У оквиру истраге о планирању терористичког напада у Сарајеву заплењени су оружје, око 20 килограма експлозива, самоубилачки појасеви и снимак који је, према наводима истражитеља, представљао његов тестамент.

Сумњало се да је мета планираног напада била једна од западних амбасада у Сарајеву. Истрага је указала на коришћење интернета за комуникацију и повезивање са особама које су шириле радикалну исламистичку пропаганду.

Бекташевић је осуђен на затворску казну због тероризма. Касније се поново нашао пред судом у Грчкој, где је 2017. године осуђен на 15 година затвора у предмету који се односио на покушај пребацивања оружја намењеног радикалним исламистима у Сирији.

Убиство Јозе Леутара

У марту 1999. године у Сарајеву је у експлозији подметнутој у службени аутомобил погинуо Јозо Леутар, заменик министра унутрашњих послова Федерације Босне и Херцеговине.

Његово убиство изазвало је политичку кризу и бројне спекулације о могућим починиоцима и мотивима. Ипак, одговорност није правоснажно утврђена, па се случај не може поуздано приписати радикалним исламистима или некој другој конкретној групи.

Леутаровом убиству претходили су напади на хрватске полицајце у Травнику, у којима су страдале две особе. Ни у тим случајевима није недвосмислено утврђено ко је одговоран.

Костајница: Убиство три члана породице Анђелић

Крајем 2002. године, у селу Костајници код Коњица, Муамер Топаловић убио је три члана породице Анђелић, док је четврти члан тешко рањен.

Топаловић је признао да је породицу напао из идеолошко-верских побуда и осуђен је на 35 година затвора. Злочин је остао један од најтежих примера насиља мотивисаног верским и идеолошким екстремизмом у послератној Босни и Херцеговини.

Раштански Лозја: Седам убијених Пакистанаца

Почетком 2002. године македонска полиција убила је седам пакистанских држављана у месту Раштански Лозја код Скопља. Тадашње власти тврдиле су да је реч о припадницима терористичке групе која је планирала нападе на западне амбасаде.

Међутим, случај је изазвао велике контроверзе. Појавиле су се тврдње да су убијени мушкарци можда били мигранти, а не терористи, док су критичари полицијског поступања доводили у питање званичну верзију догађаја.

Витез и Бугојно: Експлозије које су однеле животе

Крајем 2008. године у тржном центру у Витезу експлодирала је направа, при чему је једна особа погинула, а три су повређене. За постављање експлозива повезиван је Амир Ибрахими.

У јуну 2010. године бомбашки напад на полицијску станицу у Бугојну однео је још један живот, док је шест особа повређено. Експлозив је постављен уз објекат полиције и активиран у тренутку када су се полицајци налазили у близини.

За напад су осуђени припадници радикалног исламистичког круга. Случај је појачао забринутост због деловања насилних екстремистичких група у Босни и Херцеговини.

Пуцњава на америчку амбасаду у Сарајеву

У октобру 2011. године Мевлид Јашаревић пуцао је на Амбасаду Сједињених Америчких Држава у Сарајеву и ранио једног полицајца. Центар града био је блокиран док полицијске снаге нису савладале нападача, који је рањен и ухапшен.

Јашаревић је касније осуђен на дугогодишњу затворску казну. Његов напад постао је један од најпознатијих случајева насилног екстремизма у региону.

Безбедносне службе Босне и Херцеговине и њихови међународни партнери током година саопштавали су да су спречили и друге планиране нападе, укључујући наводне планове против војних објеката и страних званичника. Те тврдње треба разликовати од случајева у којима су починиоци и околности утврђени судским поступцима.

Бургас 2012: Мета израелски туристи

Један од најсмртоноснијих напада на израелске држављане у Европи догодио се 18. јула 2012. године на аеродрому у Бургасу, у Бугарској. Експлозија у аутобусу који је превозио израелске туристе однела је животе шесторо људи, укључујући и нападача, док су 32 особе повређене.

Бугарске власти и израелске безбедносне службе повезале су напад са либанским шиитским покретом Хезболах. Случај је изазвао међународну пажњу и додатно појачао забринутост због безбедности израелских држављана и дипломатских представништава у Европи.

Балкан и даље суочен са изазовима насилног екстремизма
Од Мостара и Сарајева до Бургаса и Београда, ови догађаји показују колико су тероризам и насилни екстремизам важни безбедносни изазови за регион.

Ипак, нису сви случајеви исте природе: у некима су починиоци осуђени, док су други остали спорни или недовољно разјашњени. Због тога је важно разликовати доказане чињенице од сумњи, нарочито када се говори о мотивима и везама са међународним терористичким организацијама.

Најновији напад у Београду поново је ставио у први план заштиту дипломатских представништава, међународну сарадњу безбедносних служби и питање радикализације путем интернета. Одговоре о мотивима нападача и евентуалним везама са екстремистичким групама требало би да пружи истрага.

24.седам.рс