ПРЕМИНУО ИПОДИЈАКОН ВЛАДИМИР ЈЕЛИЋ: Седам дана се борио за живот након што је спасао дете из пожара

Владимир Јелић (56), управник Патријаршијског двора, седам дана се борио за живот на Клиници за пластичну и реконструктивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије, али је, нажалост, ноћас после поноћи подлегао тешким повредама.

Иподијакон, који је спасао дете из стана у пламену и чија је слика обишла Србију јер је стајао на прозору док је и сам горео, примљен је у Ургентни центар УКЦС у веома тешком стању.

„Чак 30 одсто тела било му је захваћено опекотинама, и то руке, леђа и глава. У Ургентни центар примљен је у свесном стању, али је, пошто се нагутao дима и имао тешко оштећење плућа, одмах морао да буде интубиран и стављен на респиратор, на којем је био до последњег тренутка. И поред свих напора лекара, није успео да се избори за живот“, каже наш извор.

Подсетимо, Српска православна црква саопштила је данас да се „у Господу упокојио иподијакон Владимир Јелић, осведочени Србин и човек лављег срца, верни супруг Иване и отац четворо деце: Андреја, Ирине, Милице и Марка“.

„Владимир је својим животом сведочио дубоку веру у Христа и искрену, непоколебљиву преданост Српској православној цркви, служећи јој животом, с љубављу и смирењем. Најпре је био верни пратилац и десна рука блаженопочившег патријарха Иринеја, а потом одани и пожртвовани пратилац и сарадник нашег оца, Његове Светости патријарха српског господина Порфирија. Био је дугогодишњи управник Патријаршијског двора у Београду“, саопштила је СПЦ и додала:

„Владимир је миомирисни цвет изникао у благочестивој и богомољној породици, а процветао у рукосаду духовне и литургијске заједнице окупљене око Православне мисионарске школе при храму Светог Александра Невског у Београду. Своју веру у Христа није сведочио само речима већ животом и делима.

Сви ми који смо били благословени пријатељством са Владимиром имали смо прилику да сретнемо искреног и непосредног човека топле и нежне душе, неустрашивог духа, искреног осмеха, доброте и делатне Божје љубави која зрачи из његових бистрих, детињих очију.

Његова храброст и пожртвовање за ближњег обележили су и запечатили његов живот на земљи, да би на небу данас просијао са свима светима. Покушавајући да спасе туђе животе, претрпео је тешке повреде, не марећи за сопствени живот. Делом је сведочио ону јеванђељску љубав која, према речима Светог апостола Павла, „не тражи своје“ (1. Кор. 13, 5) и потврђивао Христове речи: „Од ове љубави нико нема веће, да ко душу своју положи за пријатеље своје“ (Јн. 15, 13).

Владимиров живот јесте живо сведочанство вере, љубави и несебичног служења родитељима, породици, Цркви и српском народу. Нека нам зато у срцима и молитвеном памћењу заувек остане његов светли лик, онакав каквог га познајемо и волимо: радостан, ведар, бистрих очију и широког, детињег осмеха, у којем се огледају чистота његове душе и љубав према животу и људима.

Угледајући се на верног слугу Божјег, преданог супруга и оца, нашег вољеног брата Владимира, молимо све да његово име чувају у срцу и својим молитвама све до поновног сусрета у Царству Божјем, где љубав никада не престаје (1. Кор. 13, 8).

Са светима упокој, Христе Боже, душу уснулог слуге Твога Владимира, где нема бола, ни туге, ни уздисања, него где је живот бесконачни.

Вечан му спомен!

Драги Вања, хвала ти за све!“, саопштила је СПЦ.