Антић: „Гласали за ‘Нашу децу’, а добили оне који Србе називају геноцидним народом“

Историчар Чедомир Антић изнео је оштре критике на рачун појединих представника такозваног студентског покрета, осврћући се посебно на јавне иступе Динка Грухоњића, али и на, како је оценио, увредљиву реторику усмерену према грађанима који не подржавају студентске протесте.

О овим темама говорио је у емисији „Тешка прича“ на телевизији „Еуронеwс Србија“, емитованој 7. новембра 2026. године.

Антић је током разговора изнео низ спорних изјава које приписује Грухоњићу, а посебно се осврнуо на однос према српском народу, деци и националном идентитету. Говорећи о студентском покрету и његовим идеолошким порукама, поставио је питање вредности и ставова који се промовишу у јавности.

Антић о изјавама Динка Грухоњића: „Срби су представљени као геноцидан народ“

Једна од централних тема разговора биле су изјаве које је Антић приписао Динку Грухоњићу, а које се односе на српски народ и децу у Новом Саду и Бањој Луци.

Према Антићевим речима, Грухоњић је износио тврдње да су Срби геноцидан народ, као и да се српска деца, бацајући петарде пред Нову годину, наводно припремају за рат и понављање геноцида. Антић је посебно указао на изјаве које је окарактерисао као расистичке, наводећи да су у њима Србима приписиване физичке карактеристике попут краћих ногу и ужег чела.

GLASALI ZA ‘NAŠU DECU’ A DOBILI SRBOMRSCA! Čedomir Antić o Dinku Gruhonjiću – ideologu studentskog pokreta:

„On je za Srbe rekao da su genocidni narod, da se srpska deca u Novom Sadu ili u Banja Luci spremaju za rat tako što bacaju petarde pred Novu godinu i da će zbog toga ponoviti genocid, da su Srbima noge kraće a čela uža!“

— DETEKTOR LAŽI (@LaziDetektor) November 9, 2026

„Ћаци“ као мета увреда и дехуманизације

Антић се осврнуо и на термин „ћаци“, који се користи у политичком и друштвеном обрачуну са људима који не подржавају студентске протесте.

Према његовој оцени, проблем није само у погрдном називу већ и у начину на који се појединци означени тим термином представљају у јавности.

„Та прича о ћацијима, за њих су ‘ћаћад’ звери, не само дисграфичне и дислексичне особе већ људи који треба да изгоре“, поручио је Антић.

Подсетио је и на догађај када је запаљен шатор испред Скупштине, тврдећи да су се тада могле чути поруке попут: „Гори ћаћад, нека су их побили!“

ČEDOMIR ANTIĆ O RASISTIČKIM IZJAVAMA TZV. STUDENATA: „Ta priča o ćacijima, za njih su ‘ćacad’ zveri, ne samo disgrafične i disleksične osobe – već ljudi koji treba da izgore! Setite se kad su zapalili šator ispred Skupštine, rekli su ‘gori ćacad, neka su ih pobili’!“ https://t.co/VC5dFTNdfP

— DETEKTOR LAŽI (@LaziDetektor) November 9, 2026

Критика политичких наратива и селективне употребе појмова

Током разговора саговорници су анализирали друштвено-политичке прилике у Србији, политичку атмосферу после одржаних избора, медијске реакције и начин на који се у јавном простору користе идеолошке етикете.

Антић је посебно указао на, како сматра, селективну употребу појмова попут „корупције“ и „одговорности“, оцењујући да се они често користе као политичко средство за критику власти и обрачун са неистомишљеницима, без сагледавања ширег друштвеног контекста.

У разговору су отворена и питања променљивости политичких савеза, историјских и регионалних паралела, као и изазова транзиционог периода кроз који пролази српско друштво.

Гостовање је обележила полемика о границама политичког говора, односу према националном идентитету и све израженијим поделама у друштву.

Борба