Јавни сервис грађана првог реда

Случај новинара Вукашина Катића убрзао је одређене процесе на Радио-телевизији Србије, помогао да јавност стекне детаљан увид у дешавања на Радио-телевизији Србије, као и слику тога како се ова медијска кућа, која би требало да остане јавни сервис свих грађана, обликује у водеће гласило такозване „Студентске“ листе.

Изборна промена РТС је затекла са две струје мишљења међу запосленима – једном наклоњеном претходној власти и другом која је остала при томе да власт у Србији треба да преузму представници оних људи који су, у два наврата, блокирали приступ њиховим радним местима, таргетирајући им колеге и претећи чисткама које увелико куцају на врата.

Списак постоји. И то пленумски. Не знајући да камера бележи сваку реч, прочитао га је в. д. главног уредника Боривоје Ускоковић, а уз списак времешна „Студентска“ листа брзопотезно је испоставила и ултиматум да јој се доставе радни досијеи педесеторо запослених, који би јој даље били од помоћи у нешто префињенијем гиљотинирању још једног медија у Србији.

Блокадерски десант на РТС можда би на дневни ред дошао доста касније, могуће и испод радара јавности заокупљене мрцварењем Информера, да се ново лице РТС-а, Вукашин Катић, није исхитрено похвалио својим новим ангажманом на мрежи „X“ – у том стецишту ниских страсти и пред тим слоном који никада, ништа и никоме не заборавља.

Преки суд друштвених мрежа Катићу је на терет ставио његов претходни ангажман на телевизији „Пинк“, репортаже из „Ћациленда“, изјаве које је узимао од студената унутар антимaјданског утврђења, а понајвише термин „студенти блокадери“ који је користио током извештавања. Уз то, почела су и нагађање о томе ко је овом младом новинару омогућио сигуран „прелет“ у државну телевизију мимо блокадерских филтера. И док се Катић онима који су унапред пресудили његовом радном односу покушавао да оправда позивањем на јавни конкурс, на професионално извештавање, на то да није имао никакву лошу намеру, уверавајући хорду анонимних налога како поштује различита мишљења, па и њихово, у свежим ископинама његове биографије интернет кртице пронашле су новинарове личне и пословне везе са Јеленом Карлеушом, чији се наступи последњих месеци ланчано отказују због претњи које присталице блокадерског покрета упућују организаторима. Када је Катић помислио да ће му поћи од руке ограђивање од Карлеуше, она му се реванширала објављивањем детаља преписке са доскорашњом директорком РТС-а Мањом Грчић, у којој је певачица нудила противуслугу за запослење свог тадашњег сарадника. Овакав заплет под лупу је ставио процесе запошљавања на РТС-у и довео до нових притисака на руководство телевизије да се поништи конкурс и свим новозапосленима пониште уговори.

Потезање „веза“ при запошљавању иманентна је особина српском друштву и преживела је сваку власт, па ће тако надживети и студентистичке месије. Стога се намеће питање: ко ће поднети кривичне пријаве, попут оне коју је „Еко стража“ поднела против Грчићеве и Карлеуше, против појединаца који по политичком диктату Динка Грухоњића инсталирају подобне кадрове по покрајинским и државним медијима? Да ли ће српска јавност имати прилику да се упозна са детаљима конкурса путем којег се Миа Бјелогрлић својевремено запослила на телевизији Н1? Да ли ће Бојан Симишић из поменуте организације икада истражити и јавности објаснити на који начин Алексеј Бјелогрлић, као и други глумачки синови и кћери, долазе до својих првих филмских улога? Хоће ли се студентске свете краве обрачунати са династичким запошљавањем на факултетима и по позориштима и зашто неће? Ко о чему – непотизам о партократији.

Вратимо се сада из понора непотизма назад на РТС рушевину. Јавни сервис свих грађана постаје јавни сервис грађана првог реда. У други ред, у ред људи чија су грађанска права ограничена после 25. октобра, спадају сви они које су револуционари у боји жигосали као „ћације“ или „неутролоше“. Досањана слобода бораца против наводне цензуре заменила је различите струје мишљења једноумљем и прогоном свих другомислећих, као и оних који током протекле две године нису у ваљаној мери подилазили сујетама и амбицијама Пумпенрајха. Ухлебе ће им ускратити и хлеб, и могућност да се њихов глас зачује из Таковске. А ови тамни облаци испунили су медијско небо Србије већ у изборној ноћи, када је бегунац од дуела Илија Срдановић свим новинарима које не сматра новинарима поручио да се „зна где ће завршити“. Да ли је под тиме мислио на биро рада, егзил или пасја гробља, казаће нам предстојећи месеци.

Данило Вучетић,социолог и новинар Информер ТВ