Српски језик најзаступљенији, али не и службени: Покренута петиција за равноправност

У Црној Гори покренута је нова иницијатива чији је циљ да се српском језику обезбиједи равноправан положај унутар државног поретка, али и у контексту будућег приступања Црне Горе Европској унији.
Покретачи петиције указују на податак да је српски језик матерњи за 43,18 одсто грађана Црне Горе, што га чини најзаступљенијим матерњим језиком у држави.
Ипак, према члану 13 Устава Црне Горе, српски језик има статус језика у службеној употреби, док је као службени језик дефинисан црногорски.
У иницијативи се посебно указује и на процес приступања Европској унији, имајући у виду да ће уговором о приступању бити уређено и питање језика на којима ће грађани Црне Горе бити заступљени и уважени у институцијама ЕУ.
Покретачи петиције зато позивају Скупштину Црне Горе да, у оквиру својих надлежности, предузме активности како би српски језик, као матерњи језик највећег броја грађана, био изједначен са другим језиком по заступљености у држави.
Како се наводи у иницијативи, питање језичке равноправности не треба посматрати само као уставно или политичко питање, већ и као питање демократских стандарда и права грађана.
„Петиција вриједносно оснажнује процес приступања, афирмише идеје једнакости, језичког и демократског плурализма“, наводи се у образложењу.
Као примјери уређења језичке равноправности наводе се поједине државе чланице Европске уније, попут Белгије, Финске, Ирске и Малте, гдје је језичка разноликост уређена кроз различите моделе службене употребе и институционалне равноправности.
У иницијативи се истиче да би однос државе према језику којим говори највећи дио њених грађана представљао и показатељ демократске зрелости Црне Горе.
Покретачи су најавили и да ће са садржајем петиције упознати предсједника Црне Горе, чиме би иницијатива требало да буде представљена и највишим државним институцијама.
Питање статуса српског језика једно је од најосјетљивијих питања црногорског друштва, а нова петиција отвара га у тренутку када се пред државом налази и процес усклађивања домаћег законодавства и институционалне праксе са стандардима Европске уније.
ИН4С
