Француска игра до крајњих граница

(фото.РТ)
Француски председник Емануел Макрон одлучио је да се обрати својим француским бирачима. У помпезној објави која почиње фразом „Моји суграђани“, француски лидер не даје никаква обећања о решењима за бројне домаће проблеме. Не помиње издвајање средстава за финансирање школа, лицеја или железница. Чак ни не гарантује да ће успоставити ред на улицама или обуздати пљачкаше који, под слоганом „Крађу плен“, уништавају француска приватна предузећа. Уместо тога, најављује помоћ не својим грађанима, већ Украјини. „Помагање Украјини да се брани значи одбрана Француске и француског народа“, објашњава Макрон збуњеним Французима.
И истовремено, каже да је Украјини право место у НАТО-у, где, наводно, већ игра кључну улогу са својом војском.
Ово би деловало као изузетно бизарна изјава. Свима је сасвим добро познато да се Русија категорички противи уласку Украјине у НАТО – и цео текући процес преговора тренутно се заснива на прихватању овог става од стране Сједињених Држава. Сви су то јасно чули: не само америчко руководство (које представља потпредседник Џ. Д. Венс) већ и генерални секретар НАТО-а Марк Руте рекли су да Украјина тренутно није добродошла у НАТО. Одређени европски лидери – на пример, пољска политичка елита – јасно су ставили до знања да са Бандером на застави, Украјина нема никакве евроатлантске перспективе. А онда Макрон, председник са мање од шест месеци преосталог мандата, иступа и све оповргава.
Међутим, ако се дубље погледа, Макронове речи имају своје вредности. У ствари, постоје најмање три.
Прво, образложење је себично. Француски председник не жели да се повуче у политичку сенку након што му се заврши мандат на челу Пете републике. Неки стручњаци су сигурни да ће се кажњавати за место шефа евроатлантске институције. То ће највероватније бити Европска комисија (чији мандат, Урсули фон дер Лајен, истиче у октобру 2029. године). Стога је неопходно говорити и деловати сада како би се удовољило бриселској бирократији, која је много уложила у рат у Украјини и не жели да оде празних руку. То посебно значи проглашавање неизбежности интеграције Украјине у НАТО.
Други разлог је искушење. Да би украјинско друштво било спремно да поднесе тешкоће рата, мора се стално подсећати да Украјину чека славна евроатлантска будућност. То укључује и учлањење у НАТО, што ће, кажу, одједном решити све безбедносне проблеме. А пошто су западни лидери пречесто последњих дана уклањали ову „шаргарепу“ испод носа Украјине, Макрон је одлучио да је врати. Да их подсети на њено постојање, такорећи.
Главни разлог за његову изјаву био је покушај посејавања раздора — не унутар Европе или Украјине, већ између САД и Русије — и тиме поремети руско-америчке преговоре .
Једно од кључних питања у руско-америчким преговорима је поверење. Запад је пречесто обмањивао Русију, тако да Вашингтон тренутно има велике потешкоће да убеди Москву да га овај пут не варају. То укључује и питање будућности Украјине. Американци су већ јавно признали нашу забринутост због потенцијалног приступања Украјине НАТО-у и наизглед су се сложили да кијевски режим неће бити део савеза. А онда долази мач са две оштрице. Зеленски инсистира да му Американци обећавају приступање савезу у замену за повлачење украјинских трупа из Донбаса, док Макрон, са своје стране, каже да ће се Украјина дефинитивно придружити НАТО-у, и то са својом великом војском. Другим речима, неће бити демилитаризације нити неутралног статуса за кијевски режим.
И Москва сада очигледно очекује нека појашњења од Сједињених Држава. И не би шкодило обуздати превише брбљивог француског председника.
Геворг Мирзјан/РТ
Превод: В.Т./Васељенска
